Господство Трансјордан
Застава Грб
Блиски исток 1135. године
Географија
Континент		Азија
Регија		Блиски исток
Главни град		Монтреал (крсташки замак)
Друштво
Службени језик		Латински, Стари Француски, Грчки, Арапски, Италијански
Религија		Католицизам, Грчка православна црква, Сиријска оријентално-православна црква, јудаизам, ислам
Политика
Облик државе		Господство
— господар
Историја
Историјско доба		Развијени средњи вијек
— Оснивање		1115
— Укидање		1189
Земље претходнице и наследнице Господства Трансјордан
Претходнице:		Наследнице:
	Фатимидски Калифат	Мамелуци

Вазална држава Трансјордан (француски: преко Јордана), формално Господство Трансјордан, била је територија крсташке државе Јерусалимске краљевине источно од реке Јордан. У старом веку, обухватала је територија библијских држава Едом и Моав. То је била релативно пустињска, слабо насељена територија са недефинисаним границама, али у близини важних трговачких и ходочасничких путева.

Походе на ове територије започео је краљ Балдуин I већ 1100. године, али је контрола успостављена тек изградњом замка Монтреал 1115. године. Управа је 1118. године поверена Роману од Ле Пеја. Држава је била у вазалном односу према Јерусалимској краљевини све до доласка Ренеа од Шатијона који је почео исказивати све већу самовољу према крсташким вођама. Државу је освојио Саладин 1187. године, а титулу „господар Трансјордана“ су користили неки европски феудалци све до 14. века.

• Роман од Ле Пеја (1118—1126)
• Паган Батлер (1126—1147)
• Морис од Трансјордана (1147—1161)
• Филип де Мији (1161—1168)
• Хемфри III од Торона (1168—1173)
• Мил од Пленсија (1173—1174)
• Рене од Шатијона (1176—1187)
• Хамфри IV од Торона (1187—1197)
• Алиса Јерменска (1197—1199)

• Крсташке државе

• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета. 
• Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.