Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. Помозите у његовом побољшавању навођењем прецизнијих извора. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Георгије Бакаловић (Сремски Карловци, 1786 — Рума, 13. април 1843) био је српски сликар.

Учио је у Сремским Карловцима код сликара Стефана Гавриловића. Радио је претежно иконостасе, зидне слике и портрете. Један број иконостаса радио је у друштву сликара и позлатара Димитрија Ђурковића.

Сам је сликао иконостас и свод цркве у Ердевику 1817, свод Горње цркве у Сремским Карловцима 1824, свод и 12 празничних икона цркве у Врднику 1825, иконостас у Черевићу 1827, свод и обнову иконе Успењске цркве и обнова иконостаса Николајевске цркве у Иригу 1827, иконостас и сводове Јовановске цркве у Новом Саду 1830, иконостасе манастира Гргетега 1830. (изгорео 1841) и иконостас у Павловцима 1832.

Са Ђурковиће је сликао иконостасе у Прхову 1840—и Старим Бановцима (1840—1841), кивот кнеза Лазара у Врднику и црквене заставе у Јараку, Вогњу, Сасама, Сурчину и Михаљевцима.

Године 1837. прелази у Србију и слика иконостасе манастира Радовашнице 1839, цркве у Зајечару и манастира Раче на Дрини 1840, цркве у Алексинцу 1841. и цркве у Неготину 1842.

Насликао је портрете кнеза Милоша, Јеврема Обреновића, Стефана Стратимировића, кнеза Иве од Семберије. и др.

Бакаловић је био сликар скромних могућности, и радови су му неједнаког квалитета.

Овај чланак везан за уметност је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

• п
• р
• у