Гвичин

Географска распрострањеност домородачких народа Јукона и околине пре контакта са Европљанима. Гвичини (Кучини) су представљени светло љубичастом бојом.

Гвичини (или Кучин, Динџи Жу, Лоучо, Тукуд) су атабаскански народ, староседеоци су крајњег северозапада Северне Америке. Насељавају америчку државу Аљаску и канадске територије Јукон и Северозападне територије.

Гвичини су познати по изради крпља, кануа од брезове коре и одеће од коже карибуа. Данас се економија Гвичина заснива на лову (лос, карибу), риболову (лосос) и сезонским пословима.

Име

Кучин и Гвичин се може превести као „онај који станује” или „становник области”. Французи су Гвичине називали именима Лоучо (фр. Loucheux) и Тукуд (фр. Tukudh), а ова имена су употребљавали и англикански мисионари. Сами Гвичини су себе називали Динџи Жу (енгл. Dinjii Zhuu). Динџи Жу буквално значи „мали народ”, фигуративно се односи на све „Индијанце”, не само на Гвичине.

Гвичински језик

Гвичински језик припада централноаљаско-јуконској подгрупи северноатабасканских језика. Свако гвичинско село има свој дијалекат, идиоме и изразе.

Дијалекти гвичинског језика се групишу у две групе дијалеката:

  • источна група;
  • западна група.

Граница ове две групе дијалеката приближно одговара граници између Канаде и Америке.

Око 300 Гвичина са Аљаске говори гвичинским.[1] Међутим, према УНЕСКО-овом „Интерактивном атласу светских језика у опасности”, гвичински језик је озбиљно угрожен језик и има мање од 150 говорника на Аљасци и 250 у северозападној Канади који течно говоре гвичинским.

Гвичинска племена

Почетком XX века Гвичини су се делили на следеће групе:

  • Источни Гвичини:
    • Гвичја (енгл. Gwichya) — делта реке Макензи и на истоку до реке Андерсон;
    • Титлит (енгл. Teetl’it) — у области реке Пил западно од доњег тока реке Макензи;
    • Горњопоркјупајнски Гвичини — око горњег тока реке Поркјупајн;
    • Вунтут (енгл. Vuntut) — средњи ток реке Поркјупајн
  • Западни Гвичини:
    • Дранџик (енгл. Draanjik) — око река Блек Рив`р и Салм`н;
    • Гвичјаа (енгл. Gwichyaa) — долина реке Јукон источно од реке Шандалар;
    • Ницаии (енгл. Neetsaii) — басен реке Шандалар;
    • Дихаии (енгл. Di’haii) — западно и северозападно од реке Шандалар (око 1850. Ескими Инупијати су их практично уништили, остатке су асимиловали Нецаи);
    • Вашраии ку (енгл. Vashraii Khoo)
    • Денду (енгл. Denduu) — планине јужно од горњег тока реке Б`рч Крик.

Поред њих, помињу се још и следеће групе: Шу Дранџик (енгл. Shoo Draanjik), Китлит (енгл. K’iitl’it), Титсии (енгл. Teetsii), Танан (енгл. Tanan), Данџит ханлаии (енгл. Danzhit Hanlaii), Нитат (енгл. Nihtat) и Едитат (енгл. Ehdiitat).

Гвичинска насеља

Гвичинска породица испред свог дома, 1899.

Око 9.000 Гвичина[2] живи у 15 малих насеља у Јукону, Северозападним територијама и северној Аљасци:

Референце

  1. ^ „Gwich'in”. Alaska Native Language Center. University of Alaska, Fairbanks. Архивирано из оригинала 20. 11. 2015. г. Приступљено 20. 11. 2015. 
  2. ^ "Gwich'in Council International." Архивирано на сајту Wayback Machine (15. фебруар 2018) 2010. Приступљено 10. 10. 2012.
  3. ^ а б в г д ђ е ж „Gwichʼin”. The Canadian Encyclopedia. 

Литература

  • Дзенискевич Г. И. Атапаски Аляски. Очерки материальной и духовной культуры. Конец XVII — начало XX века. Л., 1987.
  • Campisi J. The Neets’aii Gwich’in in the Twentieth Century // Anthropology, history, and American Indians: Essays in honor of William Curtis Sturtevant. Smithsonian Contributions to Anthropology, M.L. Merrill and I. Goddard, editors. Wash., 2002. N 44.
  • Osgood C. Contribution to the Kutchin. New Haven, 1936.
  • Slobodin R. Kutchin // Handbook of North American Indians: Subarctic. Washington, 1981. Vol. 6.

Спољашње везе

Гвичин на Викимедијиној остави.