Дипломирао је 1987. године на Ментасколин Рејкјавику, јуниорском колеџу у центру Рејкјавика. У тој школи се такмичио у многим квизовима. Дипломирао је историју и политичке науке на Универзитету Варвик у Енглеској 1991. године и магистрирао је историју на Универзитету Исланда 1997. године. Године 1999. је одбранио мастер из историје на колеџу Сент Ентони у Оксфорду, а 2003. године и докторат из историје на Универзитету Краљица Мери у Лондону.
Одлучио је да се кандидује за председника 5. маја2016. године. Пре него што се кандидовао, често се појављивао на телевизији како би коментарисао и одржао историјски говор о Панама папирима који су довели до пада исландског премијера Сигмундура Давида Гунлаугсона. У телевизијским гостовањима је износио и савете дотадашњем председнику Олафу Рагнару Гримсону, што је довело до пораста Јоханесонове популарности.
У председничкој кандидатури је истицао одредбе о грађанској иницијативи у Уставу Исланда. По предизборним анкетама је био апсолутни фаворит за победу и победио је са 39,1% гласова.
Гвидни није повезан ни са једном исландском странком. Себе је описао као председника који ће се мање бавити политиком, али ће наглашавати важност јеинства исландске нације.
Преузео је дужност председника Исланда1. августа2016. године. Са 48 година је постао најмлађи исландски председник. За само месец дана његовог мандата је достигао подршку од 68,6%. У октобру 2016. године је водио преговоре о формирању владе, који су били јако тешки, јер ниједна странка није имала парламентарну већину. Децембра 2016. године је достигао подршку од 97% што је највећа подршка за једног исландског председника. Априла2019. године подршка Јоханесону је била на 93,5% анкетираних грађана.
.jpg)
