Вукмановац

Вукмановац
Панорама места
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ОпштинаРековац
Становништво
 — 2011.Пад 358
Географске карактеристике
Координате43° 50′ 04″ С; 21° 09′ 23″ И / 43.8345° С; 21.1565° И / 43.8345; 21.1565
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина283 m
Вукмановац на карти Србије
Вукмановац
Вукмановац
Вукмановац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број035
Регистарска ознакаJA

Вукмановац је насеље у Србији у општини Рековац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 358 становника.

Историја

До Другог српског устанка Вукмановац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Вукмановац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Демографија

У насељу Вукмановац живи 413 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,8 година (47,4 код мушкараца и 52,0 код жена). У насељу има 183 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 968
1953. 974
1961. 825
1971. 761
1981. 767
1991. 630 572
2002. 477 576
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
475 99,58%
Црногорци
  
1 0,20%
непознато
  
0 0,0%
Вукмановац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 40 39 39 40 39 39 44 45 48 48 46 48
Пореске главе* - 46 54 53 54 54 59 60 59 58 57 56
Арачке главе** 104 115 106 119 123 126 135 139 144 141 146 144
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности

  • Лепосава Мијушковић (1882-1910), социјалистикиња и књижевница, сматра се првом српском ауторком која је писала прозу са лезбејским мотивима.[5]

Референце

  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ „Leposava Mijušković: Lezbejska proza iz Jagodine pre sto godina”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2021-05-24. 

Литература

Спољашње везе