Национални парк Вуд Бафало (енгл.Wood Buffalo National Park) је заштићено подручје у северозападној Алберти и на крајњем југу Северозападних територија у Канади. Са површином од 44.807 km² највећи је национални парк на територији Канаде. Он је по површини већи од Швајцарске, и други национални парк по величини на свету.[1][2] Парк је основан 1922. године са циљем очувања највећег крда шумских бизона (Bison bison athabascae) у природном станишту на свету. Тренутно у парку обитава око 5.000 примерака ових животиња.[3][4] Парк је познат и као једино подручје гнеждења америчких ждралова (Grus americana). Подручје гнеждења ових птица заштићено је рамсарском конвенцијом.
Парк обухвата подручје са надморским висинама између 183 метра на југоистоку до 945 m уз источне обронке планине Карибу на западу. Администрација парка смештена је у варошици Форт Смит у Севрозападним територијама, а мања одељења налазе се и у селу Форт Чипевајан у Алберти. У јужном делу парка налази се и једна од највећих унутрашњих слатководних делтиУнутрашња делта Пис-Атабаска коју граде реке Пис и Атабаска западно од језера Атабаска. Највећи извори у Алберти (по запремини, са процењеном стопом испуштања од осам кубних метара у секунди), извори језера Неон, су лоцирани у сливу Џекфиш реке.[5] У североисточном делу парка налазе се и бројне крашкевртаче.
Дана 28. јуна 2013, Краљевско астрономско друштво Канаде је означило Буд Бафало национални парк као канадски најновији и највећи на свету област презервираног тамног неба. Организација Паркови Канаде сматра да ће ово означавање помоћи у очувању ноћне екологије велике популације шишмиша, ноћних соколова и сова у парку, као и да ће прижити могућност посетиоцима да доживе северна светла.[9]
Клима
У парку су лета врло кратка, али су дани дуги.[10] Температуре се крећу између 10 и 30 °C (50,0 и 86,0 °F) током ове сезоне.[10] У просеку, лета карактеришу топли и суви дани; у неким годинама може постојати образац хладних и влажних дана.[10] Средња највиша температура у јулу је 22,5 °C (72,5 °F), док је средња најнижа температура 9,5 °C (49,1 °F).[10] Јесен обично има хладне, ветровите и суве дане, а прве снежне падавине обично се јављају у октобру.[10] Зиме су хладне са температурама које могу пасти испод −40 °C (−40,0 °F) у јануару и фебруару, најхладнијим месецима.[10] Просечна највиша у јануару је −21,7 °C (−7,1 °F), док је средња најнижа вредност −31,8 °C (−25,2 °F).[10] У пролеће се температуре постепено загревају како дани постају дужи.[10]
Као што је већ поменуто, „шумски бизони“ у парку су хибридни потомци, производ уније са равничарским бизоном који су 1920-их пренети у парк из Националног парка Бафало. Равничарски бизони су били бројнији и утврђено је да су носиоци болести које су се усталиле међу бизонима у парку. То је, уз хибридизацију која је уследила, угрозило опстанак правог шумског бизона.[22] Једна студија из 1995. открила је да постоје значајне разлике у морфологији између сваког стада у парку, која су развила различите степене хибридизације. Крдо на станици Свитграс у близини делте Пис-Атабаске, праћено равничарским стадом Слејв реке, сачувало је фенотип ближи оригиналном шумском бизону пре 1920-их. Они су вернији оригиналним типовима него очуваним стадима у Националном парку Елк острва и уточишту Макензи бизон.[23]
^C. G Van Zyll de Jong, 1986, A systematic study of recent bison, with particular consideration of the wood bison (Bison bison athabascae Rhoads 1898), National Museum of Natural Sciences
.svg){kind=small}