Владичански двор у Вршцу је двор (боравиште) владике банатског , раније владике вршачког . У непосредној је близини епархијске Саборне цркве .
Владичански двор у Вршцу једна од највелелепнијих грађевина у граду Вршцу , а такође је један од најлепших примера владичанских дворова у Српству . То је истовремено и најстарији Владичански двор Српске православне цркве и једини је ове намене из раздобља барока .
Владичански двор у Вршцу је Споменик културе од изузетног значаја .
Здање владичанског двора је изграђено између 1750 . и 1757 . године, док је владика био Јован Георгијевић .[ 1] грађевина за потребе епископа вршачких , након пресељења епархије из Карансебеша у Вршац . У приземљу двора је капела посвећена Светим архангелима Михајлу и Гаврилу , са иконостасом , осликаним између 1761 . и 1765 . године. Иконостас спада у ретке сачуване иконостасе из 18. века .
Радикалну обнову, која је у потпуности изменила изглед грађевине, извршио је владика Гаврило Змејановић 1904 . године, када је измењен улазни део и обновљен кров. У то време је главна фасада добила необарокни и неоренесансни декоративни програм, пиластре и нове прозоре, док основа зграде није битно измењена. Касније обнове нису суштински мењале изглед грађевине.[ 2]
Једноставна архитектура барокног дворца , са симетријом и ритмичним низом прозорских отвора, допуњена је наглашеним средишњим ризалитом који у висини атике има балустраду и посебно изведено мансардно кровиште украшено разнобојним црепом. Ограда парка са богатом барокном комбинацијом зидне масе и кованог гвожђа је аутентична. Зграда је живећа, јер се у двору се налази седиште банатског епископа , а зграда представља споменик културе од изузетног значаја .
У двору се налазе вредне збирке икона , укључујући чудотворну икону Богорице Бездинсе,[ 1] владика вршачке епархије и велика библиотека . Збирка икона сакупљене у Банату обухвата раздобље од три века, при чему су највредније иконе сликара Зогофа из прве половине 18. века . Иконе у збирци су дела: Зогофа Петра , Првула , Шербана Поповића , Недељка Поповића , Јована Четиревића Грбована и непознатих мајстора. Група икона барокног раздобља српске уметности представљена је делима сликара из друге половине 18. века , попут Теодора Илића Чешљара , Димитрија Поповића и других.
