Ова страница документује правило понашања Википедије на српском језику. Она описује широко прихваћен стандард који сви уредници требају поштовати уз коришћење здравог разума. Измене направљене на њој требају да одржавају консензус. Ако намеравате да знатно промените текст странице, прво покрените расправу на „Википолитика” одељку Трга.

Пречице ВП:БЛН ВП:БЕЗНАПАДА ВП:БЕЗЛИЧНИХНАПАДА

Не правите личне нападе нигде на Википедији. Коментаришите садржај, а не уреднике. Лични напади штете целој заједници и атмосфери сарадње која је потребна за стварање добре енциклопедије. Погрдне коментаре о другим уредницима може уклонити било који уредник. Поновљени или озбиљни лични напади могу довести до санкција укључујући блокаде или дуже забране уређивања. Примењујте здрав разум при тумачењу правила.

Због природе проблема правило које је објективно и није отворено за тумачење о томе шта представља лични напад за разлику од конструктивне дискусије је готово немогуће написати, али неке врсте коментара никада нису прихватљиве:

• Увредљиве, клеветничке или погрдне фразе засноване на раси, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, старости, верским или политичким уверењима, инвалидитету, етничкој припадности, националности итд. усмерене против другог уредника или групе уредника. Неслагање око тога шта тачно чини религију, расу, сексуалну оријентацију, родни идентитет, инвалидитет или етничку припадност није легитиман изговор.
• Коришћење нечије припадности или опредељења као ad hominem за одбацивање или дискредитовање њихових ставова — без обзира на то да ли су наведене припадности мејнстрим. Пример би могао бити: „Ви сте љубитељ железнице, па шта бисте знали о моди?" или „Ти си стрејт, шта ти знаш о геј правима?” Имајте на уму да није лични напад испитивати уредника о могућем сукобу интереса у вези са одређеним чланком или темом; али пазите — спекулисање о стварном идентитету другог уредника може представљати аутовање.
• Коришћење нечијих политичких опредељења за ad hominem кроз одбацивање или дискредитовање њихових ставова, као што је оптуживање да су левичари или десничари, такође је забрањено. Уредницима је дозвољено да имају свој политички став, све док то не утиче негативно на њихово уређивање и дискусије.
• Повезивање са спољним нападима, узнемиравањем или другим материјалом у циљу напада на другог уредника.
• Поредећи уреднике са нацистима, комунистима, муџахединима, терористима, диктаторима или другим злогласним особама.
• Оптужбе о неучтивом понашању којима недостају докази. Озбиљне оптужбе захтевају озбиљне доказе, обично у облику разлика и веза.
• Претње, које укључују, али нису ограничене на:
  • Претње правним поступком;
  • Претње насиљем или друге радње ван викија (посебно претње смрћу);
  • Претње или радње које намерно излажу друге уреднике Википедије политичком, верском или другом прогону од стране владе, њиховог послодавца или било ког другог. Кршења ове врсте могу довести до блокаде на дужи временски период, који сваки администратор може одмах применити по откривању;
  • Претње да ће објавити (дати личне податке о) уреднику.

Ови примери нису исцрпни. Вређање или омаловажавање уредника је лични напад без обзира на начин на који је учињен. Када сте у недоумици, коментаришите садржај чланка не позивајући се уопште на особу која је тај чланак уредила.

Лични напади су ометајући. На страницама за разговор о чланку они могу да помере дискусију са чланка на појединце. Такви напади повлаче борбене линије и отежавају заједнички рад уредницима.

Уредници често желе да и њихово гледиште буде укључено у чланке. Кроз разговор и аргументовану дебату, уредници могу да раде на приказивању различитих ставова у једном чланку, а то ствара бољи, неутралнији чланак за све. Свака особа која уређује део је исте веће заједнице — сви смо ми Википедијанци.

Забрана личних напада подједнако се односи на све кориснике. Једнако је неприхватљиво нападати корисника са историјом глупог или безобразлучког понашања, или некога ко је блокиран, ко је добио забрану уређивања или на други начин санкционисан, као и нападати било ког другог корисника. Википедија охрабрује учтивост заједнице: људи праве грешке, али се подстичу да уче из њих и мењају своје начине. Лични напади су супротни духу колегијалне и пријатељске атмосфере и штетни су за здружени рад на изградњи енциклопедије.

Као питање пристојног и ефикасног дискурса, аргументи не би требало да буду персонализовани; односно треба да буду усмерене на садржај и радње пре него на људе.

Када постоје неслагања око садржаја, позивање на друге уреднике није увек лични напад. Објава која каже „Ваша изјава о X је погрешна због информација на Y“, или „Пасус који сте убацили у чланак изгледа као оригинално истраживање“, није лични напад. Међутим, мање је вероватно да ће „Изјава...“ или „Пасус уметнут...“ бити погрешно протумачен као лични напад јер се избегава упућивање на другог уредника у другом лицу. „Пасус уметнут овде [разлика] у чланак изгледа као оригинално истраживање“ је посебно повољан јер уметање разлике о којој се прича смањује забуну. Слично томе, дискусија о понашању или историји корисника није сама по себи лични напад када се обави на одговарајућем форуму за такву дискусију (на пример, страница за разговор другог уредника или Википедија:Администраторска табла).

Уредници треба да буду учтиви и да се придржавају Викибонтона када описују несугласице. Одговарајући одговор на запаљиву изјаву је да се позабавите питањима садржаја, радите на смиривању ситуације а не да оптужите другу особу за кршење ове политике. Оптуживање некога за личне нападе без давања оправдања за вашу оптужбу такође се сматра обликом личног напада и неучтивости.

Често је најбољи начин да се одговори на изоловани лични напад једноставно игнорисање. Понекад лични напади уопште нису замишљени као напади, а током жестоких и стресних дебата уредници имају тенденцију да претерано реагују. Поред тога, пошто су дискусије на Википедији у медију само за текст, нијансе и емоције се често преносе лоше, што лако може довести до неспоразума (погледајте: емоције у виртуелној комуникацији). Иако се лични напади не оправдавају због ових фактора, уредници се охрабрују да занемаре љутите и непристојне објаве других, ако је то разумно, и да наставе да усмеравају своје напоре на побољшање и развој енциклопедије.

Ако сматрате да је одговор неопходан и пожељан, можете оставити љубазну поруку на страници за разговор другог корисника. Избегавајте да одговарате на страници за разговор о чланку, јер то доводи до ескалације ствари. Исто тако, важно је да избегнете да сами постанете непријатељски и конфронтацијски, чак и када сте суочени са личним нападом. Иако се шаблони упозорења могу користити за ову сврху, прилагођена порука која се односи на специфичну ситуацију може бити боље примљена. Ако је могуће, покушајте да пронађете компромис или заједнички језик у вези са основним питањима садржаја, уместо да се расправљате о понашању.

Напади који су посебно увредљиви или реметилачки (као што су физичке претње, правне претње или очигледно фанатичне увреде) не треба да се игноришу. Ванредне ситуације које захтевају хитну интервенцију су ретке, али се могу пријавити на Википедија:Администраторска огласна табла/Инциденти.

Расправа о понашању на одговарајућој страници (нпр. страници за разговор корисника или некој страници трга на Википедији) само по себи не представља лични напад.

Понављајући, неометајући лични напади који не престају након образложених захтева за престанак могу се разрешити решавањем сукоба. У већини случајева, проблеми са личним нападима могу се решити ако уредници раде заједно и фокусирају се на садржај, а није потребна хитна акција администратора.

Погрдне коментаре о другим уредницима може уклонити било који уредник. Међутим, не постоји званична политика о томе када и да ли већину личних напада треба уклонити, иако је то била тема значајне дебате. Уклањање несумњивих личних напада са ваше сопствене корисничке странице за разговор ретко је разлог за забринутост. На другим страницама за разговор, посебно тамо где је такав текст усмерен против вас, уклањање би обично требало да буде ограничено на јасне случајеве у којима је очигледно да је текст прави лични напад.

Ипак, необичне околности постоје. Најозбиљнији типови личних напада, као што су покушаји да се открију нејавни лични подаци о уредницима Википедије (аутовање), превазилазе ниво пуке увреде, и стога могу и треба да буду уклоњени за добробит заједнице и пројекта без обзира на то да ли су упућени вама или неком другом. У одређеним случајевима који укључују осетљиве информације, захтев за надзор такође може бити прикладан.

Википедија не може да регулише понашање у медијима који нису под контролом Викимедијине фондације, али лични напади направљени негде другде стварају сумњу у доброј намери уредникових радњи на Викију. Објављивање личних напада или клевете ван Википедије је штетно за заједницу и за однос уредника са њом, посебно када такви напади крше приватност уредника. Администратори се могу сматрати таквим нападима отежавајућим факторима и прихватљиви су докази у процесу решавања спорова, укључујући случајеве арбитраже.

Постављање линкова са намером злостављања ван сајта, нападања, кршења приватности или претње физичким насиљем против било којих особа које уређују Википедију, укључујући оне које уређују у циљу напада на другог уредника, никада није прихватљиво. Ово не треба мешати са легитимном критиком. Укључивање линкова у чланке је ствар здраве уредничке процене.

Иако се уредници охрабрују да игноришу или љубазно реагују на изоловане личне нападе, то не би требало да значи да су они прихватљиви. Непријатељски образац смањује вероватноћу да заједница претпостави добру веру и може се сматрати реметилачким уређивањем . Корисници који инсистирају на стилу конфронтације обележеном личним нападима вероватно ће се укључити у процес решавања спорова и могу се суочити са озбиљним последицама кроз арбитражу.

У екстремним случајевима, чак и изоловани лични напади могу довести до блокаде. Претње смрћу и проблеми сличне тежине могу довести до блокаде без упозорења.

Мањи лични напади често резултирају упозорењем и захтевом за измену написаног или изменом од стране администратора.

Уколико се образац мањих личних напада настави упркос упозорењу, могу уследити ескалирајуће блокаде. Администратори треба да знају да су друге резолуције пожељније од блокирања за мање озбиљне ситуације када није јасно да ли понашање озбиљно ремети пројекат. Пропорционално је већа вероватноћа да ће се понављајући напади сматрати ометајућим. Блокирање за личне нападе би требало да се врши ради превенције, а не због казне: блокирање је оправдано ако администратор процени да ће корисник наставити да користи личне нападе.