Верност или оданост је етички и морални концепт који подразумева постојаност и доследност у осећањима и односима, у вршењу својих дужности[1].
Кршење верности је издаја.
У Новом завету о верности се наводи „Буди веран до смрти,
и даћу ти венац живота“ (Откр. 2:10)
Током периода феудализма, главна врлина вазала сматрана је лојалност свом господару. У феудалном Јапану, лојалност самураја свом господару била је најважнија заповест бушидо кодекса: „Где год да сам, у планинама или под земљом, у било које време и свуда, моја дужност ме обавезује да штитим интересе свог господара. То је дужност сваког субјекта. То је окосница наше вере, непроменљива и вечна“[2].
Оданост пријатељу се цени у пријатељству.
Брачна верност подразумева спречавање прељубе, а у ширем смислу, бригу о супружнику, подређивање свог понашања његовим (њеним) интересима.
Лојалност могу показати не само људи, већ и животиње. Постоји много прича о лојалности паса према власницима.
Лојалност се може изразити не само у односу на особу, већ иу односу на нечија политичка, верска или етичка уверења. Такву верност описују познате речи које се приписују Мартину Лутеру: „На овоме стојим и не могу другачије!“ Са таквом лојалношћу је повезана лојалност политичкој странци или другој сличној организацији. Лењин је главним квалитетом службеника обезбеђења назвао лојалност[3].
Такође, се лојалност може односити на оданост војних лица војној дужности и отаџбини. То значи подредити понашање човека интересима његове државе.
Говори се и о лојалности државе према својим савезницима, што подразумева спровођење међудржавних уговора.
Извори
- ^ „Гуревич П.С. Святость и духовность словесности”. Филология: научные исследования. 1 (1): 85—93. 2015. ISSN 2305-6177. doi:10.7256/2305-6177.2015.1.14313.
- ^ „ВЕРНОСТЬ это”. terme.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 12. 05. 2024. г. Приступљено 2024-05-12.
- ^ „Верность”. krotov.info. Приступљено 2024-05-12.