Векторска графика или геометијско обликовање (енг. Vector graphics, geometric modeling) је начин приказивања слике помоћу геометријских облика као што су тачке, линије, криве и полигони.
Оригинална растерска слика у JPEG форматуЛокомотива у векторском формату (пребачена у GIF да би могла да се постави овде)
У принципу векторски облици се много лакше памте него захтевне растерске (битмап) слике. Најновија истраживања су показала да људско око „хвата“ слику као векторску (састављену од једноставних геометријских облика). Неког јасног и јединственог одговора зашто - нема, иако се најчешће мисли да је то зато што се векторска слика лакше памти на рачунару, па тако и у људском мозгу. То можда објашњава зашто препознајемо цртане филмове само са линијама, вероватно зато што тако мозак и представља стварни свет. Скоро сви данашњи рачунарски графички прикази преводе векторску слику у растерски формат. Растерска слика је сачувана у меморији и садржи податке за сваки појединачни пиксел неке слике. Појам векторска графика је већином кориштен у контексту дводимензионалне рачунарске графике. Скоро свако 3Д приказивање је извршено користећи 2Д векторске технике (помоћу тачака, линија и полигона).
Цртање и предности
Као пример, размотримо круг неког радијусаr. Главни подаци које рачунарски програм треба да зна како би исцртао круг су:
стил и боју линије (поред тога што је могу чинити најразличитији шаблони нпр. црта-тачка-црта или звезда-месец-звезда и сл. може бити и делимично или потпуно прозирна или немати дебљину = не постојати)
стил и боју унутрашњости објекта (може бити и делимично или потпуно прозиран)
Предности оваквог начина цртања над растерском графиком:
Овако мала количина информација омогућује много мању величину датотеке
Могућност приближавања (зум) без губитка на квалитету
Све ове информације су запамћене и могу се касније мењати, то значи да померање, промена резолуције, окретање, попуњавање итд. не смањује квалитет цртежа као код растерске слике.
Векторски графички програми обично омогућују окретање, померање, сажимање, повећавање, искривљивање и остале промене објеката, као и мењање з-редоследа и повезивање једноставних објеката у више компликованих. Захтевније промене укључују и булове операције (унија, разлика, пресек, итд.).
Векторска графика је савршена за једноставне или сложене цртеже који не треба да буду фото реалистични. На пример, PostScript и PDF странице користе језик векторског графичког модела.
