Ово је други албум горњомилановачке рок-групе Бјесови. Издат је као компакт-диск и музичка касета.Када су, 1994. године, снимали овај "безимени" албум, Бјесови нису имали финансијска средства. У помоћ им је притекла Неда Украден, која је саветовала свог тадашњег дечка Светозара Павловића, који је био адвокат, да помогне њеним колегама музичарима. Тако су добили 1000 немачких марака, што је било довољно да се сними свих 8 песама. Међутим, пошто нису били задовољни аранжманима песама „Гавран“, „Време је“ и „Не буди ме“, морали су да набаве још новца. Пошто није било спонзора, прибегли су очајничком решењу. Један члан групе (Горан Марић) сео је за покер апарат са задњим парама које је бенд имао и добио 500 немачких марака.
