Након окончања малог леденог доба средином 19. века његова дужина се константно смањује. Тако се у периоду од 1850. до 1953. повукао ка Вапти за 1.100 метара остављајући за собом у некадашњем терминалном басену мало глацијално језеро. Његов садашњи терминални басен представља главни извор воде реке Боу и језера Боу. У западном делу језера постоји мала наносна делта акумулираног материјала насталог у процесу ледничке ерозије у глечерском валову.
