Бостане

Бостане
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаНово Брдо
Становништво
 — 2011.487
Географске карактеристике
Координате42° 36′ 05″ С; 21° 25′ 34″ И / 42.6014° С; 21.4261° И / 42.6014; 21.4261
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина847 m
Бостане на карти Србије
Бостане
Бостане
Бостане на карти Србије

Бостане (алб. Bostan, Bostani) је насељено место и седиште општине Ново Брдо у Србији. Налази се у источном делу Косова и Метохије и припада Косовскопоморавском управном округу. Према попису из 2011. године било је 487 становника.[а]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бостане површине 897 ha.

Историја

Бостане, у подножју Новог Брда код Приштине, први пут се помиње 1432. године. На падини изнад села се налазила Сашка (Латинска) црква, коју су у средњем веку подигли чланови дубровачке трговачке колоније и познати новобрдски рудари. У цркви су откривене породичне гробнице и једна остава сребрног накита. Црква је страдала вероватно крајем 17. века. Друга црква се налази у самом селу. Подигнута је половином 19. века, а посвећена је Богородици. Приликом градње коришћен је материјал са старе новобрдске цркве, коју су Турци разорили одмах по заузећу тврђаве. Око цркве је и старо српско гробље.

Демографија

Према попису из 1981. године насеље је већински насељено Србима. Након рата 1999. године већина Срба није напуштала Бостане.

Етнички састав према попису из 1961.[1]‍
Срби
  
 663 87,7%
Албанци
  
 48 6,3%
Југословени
  
 24 3,2%
Црногорци
  
 13 1,7%
Укупно: 756
Етнички састав према попису из 1981.[2]‍
Срби
  
 644 65,8%
Албанци
  
 283 28,9%
Роми
  
 27 2,8%
Црногорци
  
 15 1,5%
Укупно: 978
Етнички састав према попису из 2011.[3]‍
Албанци
  
 221 45,4%
Срби
  
 196 40,2%
Роми
  
 63 12,9%
Укупно: 487

Број становника на пописима:

Демографија[4]
Година Становника
1948. 411
1953. 555
1961. 756
1971. 817
1981. 978
1991. 992

Порекло становништва

У Бостану су 1931. године живели:[5]

Српски родови:

  • Савићи (2 куће, славе Никољдан), пресељени из Новог Брда средином 18. века.
  • Ристићи и Поповићи (1 кућа, славе Митровдан), досељени из Новог Брда. Старином су из Малесије у саднашњој северној Албанији, одакле су се иселили средином 18. века да би избегли крвну освету. За њих се каже да још имају „жицу“ за оружје и коње и да су врло пргави.
  • Шумаци (5 куће, славе Аранђеловдан), досељени око 1790. године из Шумана код Лебана.
  • Чуљковци (22 куће, славе Никољдан), пресељени око 1810. године из Маревца да би избегли крвну освету Арбанаса, јер су убили свог слугу Арбанаса због непоштења.
  • Лештарци (1 кућа, славе Никољдан), пресељени око 1880. године из Лештара као слуге.

Арбанашки мухаџирски родови:

  • Мркоја (1 кућа), од фиса Краснића, досељени 1878. године из Мркоње.

Види још

Напомене

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

  1. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  2. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  3. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  5. ^ Насеља књ.3: Атанасије Урошевић: Новобрдска Крива Река

Спољашње везе