Сазнавши за савез Козака и Татара, пољски велики хетман Станислав Потоцки је почетком априла 1648. послао свог 24-годишњег сина Стефана са око 3.500 војника, од којих су половину чинили редовни козаци, у напад на Запорошку Сичу.[2]
Крајем априла 1648. пољска војска која је ишла низ Дњепар стигла је до Жутих Вода, недалеко од Кудака (Дњипро), где је опкољена бројно надмоћном војском Запорожаца и Татара. Око 1.500 редовних козака, готово половина војске, током битке су прешли на страну устаника, убивши свог пуковника Барабаша.[3]
Преостали Пољаци су три недеље бранили свој утврђени логор, а затим су покушали пробој: Стефан Потоцки је смртно рањен, а већина војске је заробљена од Татара.[2]
Последице
Млади Стефан Потоцки умро је после битке, док је пуковник Стефан Чарњецки пао у ропство код Татара. Предајом редовних козака војска Хмељницког је порасла, а самопоуздање побуњених козака добило је велики замах.
У пољској култури
Ова битка је детаљно приказана у роману "Огњем и мачем" пољског нобеловца Хенрика Сјенкјевича из 1884.[4], као и у пољском филму "Огњем и мачем" из 1999.[5]
Референце
^Гажевић, Никола (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 481.
Дјурант, Вил. Доба Луја XIV : историја европске цивилизације у доба Паскала, Молијера, Кромвела, Милтона, Петра Великог, Њутна и Спинозе : 1648-1751 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]. Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија). стр. 439—440. ISBN978-86-331-1599-5.