Битка код Виченце
Део ратова за уједињење Италије
Време 10. јун 1848. Место Виченца Исход Аустријска победа.
Сукобљене стране
Краљевина Сардинија	Аустријско царство
Команданти и вође
Ђовани Дурандо	Јозеф Радецки Албрехт од Аустрије
Јачина
18.000[1]	25.000[1]
Жртве и губици
око 1.000 мртвих и рањених[1]	око 1.000 мртвих и рањених[1]

Битка код Виченце (10. јуна 1848), аустријска победа у Првом рату за уједињење Италије.^[1]

Мантова

Солферино

С.Лучија

Кремона

Верона

Венеција (1866)

Кустоца

Тренто

Вис

Пескјера

Верса

Лењаго

Бреша

Мађента

Едоло

Тирано

Рива

Анкона (1860)

Пула

Монтебело

Рим (1870)

Палермо (1860)

Напуљ (1860)

Гаета (1861)

Виченца

Волта

Новара

Мортара

Павија

Милано

Виђевано

Ратови за уједињење Италије (1848-1870) на мапи модерне Италије. Број у загради означава годину припајања Краљевини Италији.

Италијанске снаге под командом генерала Ђовани Дуранда (око 18.000 људи заједно са италијанским добровољцима) утврдиле су се јужно од Виченце. Прем њима је напредовала аустријска војска (око 25.000 људи) под командом Јозефа Радецког. Да би сломили снажан отпор Пијемонтеза с утврђених положаја јужно од Виченце, Аустријанци су са 1. корпусом кренули из рејона Монтебела и Лонгаре, на висове Монте Берико (итал. Monte Berico), а 2. корпусом из рејона Тори де Квартесола (итал. Torri di Quartesolo) на југоисточни и источни одбрамбени појас града, угрожавајући ширим обухватом одступницу бранилаца. Кад су заузели све доминирајуће положаје испред града и почели да га бомбардују, Дурандо је потписао примирје.

• Бабац, Павле (1975). „Виченца”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 10 (2. изд.).