Бистражин

Бистражин
Терзијски мост у Бистражину
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаЂаковица
Становништво
 — 2011.429[1]
Географске карактеристике
Координате42° 21′ 20″ С; 20° 30′ 43″ И / 42.3556° С; 20.5119° И / 42.3556; 20.5119
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина337 m
Бистражин на карти Србије
Бистражин
Бистражин
Бистражин на карти Србије

Бистражин (алб. Bishtazhin/Bistazhini) је насељено место у општини Ђаковица, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 429 становника.

Положај

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бистражин површине 310 ha.

Историја

Село се први пут помиње у Светоарханђелској повељи[2] цара Стефана Душана из 1348. године.

На северном ободу села, на путу Призрен—Ђаковица, некадашњој траси старог средњовековног пута, налази се Терзијски мост преко реке Рибник (Ереник), дужине преко 190 метара и ширине до 3,5 метара са, типичних 11 полуобличастих лучних отвора. Овај пример старе мостоградње сачуване у Србији, заштићен још 1962. године, налази се на листи споменика културе од изузетног значаја.[3]

На брегу изнад села, на старим темељима, 1930. између Првог и Другог светског рата подигнута је лепа и скромна сеоска Црква Св. Илије. Зидана је од делимично тесаног камена са звоником на западној страни. Она је разорена и спаљена априла 1941. године, када су Албанци спалили сва црногорска села у Метохији. Црква је обновљена 1991, али су је шиптарски екстремисти демолирали и озбиљно оштетили ручним бомбама у јуну 1999, након доласка италијанских снага КФОР-а. У мартовском погрому 2004 потпуно је уништена.[4][5][6]

Око цркве је српско гробље које је последњих деценија често скрнављено од стране албанских шовиниста. У селу више нема Срба.

Становништво

Према попису из 2011. године, Бистражин има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[а]
Албанци 429 (100,0%)
Укупно 429
Демографија[1][7]
Година Становника
1948. 327
1953. 356
1961. 402
1971. 503
1981. 627
1991. 681
2011. 429

Напомене

  1. ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.

Референце

  1. ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ Дигитална Народна библиотека Србије: Светоарханђелска повеља цара Стефана Душана[мртва веза], Приступљено 26. 1. 2013.
  3. ^ Споменици културе у Србији, Приступљено 26. 1. 2013.
  4. ^ Растко — Распето Косово: Црква Св. Илије у Бистражину поред Ђаковице[мртва веза], Приступљено 26. 1. 2013.
  5. ^ СПЦ: Црква Св. Илије у Бистражину Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), Приступљено 26. 1. 2013.
  6. ^ Косово.нет: Преглед радова на првој групи објеката, 2005[мртва веза], Приступљено 26. 1. 2013.
  7. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе