"Бингула као насељено место је први пут забележена 1445 године. Према попису из 1736. године имала је 65 домова, 1756. године имала је 70, 1766. године 119, 1774. године 176, 1791. године 159 домова са 891-ом душом. Године 1810. имала је 157 домова са 844 душе.[1] Бингула је 1885. године била у склопу Ердевичког изборног среза са својих 650 православаца.[2]
Према попису из 1736-е Бингула је једно од 16 насеља (Илок, Моловин, Сот, Пакледин, Љуба, Сусек, Свилош, Грабово, Лежимир, Бингула, Мартинци, Кузмин, Бачинци, Ердевик, Дивош, Ремета) која су припадала Илочком Горњосремском властелинству.
11. јуна 1943. године у извештају власти фашистичке НДХ о активностима Народноослободилачке војске на подручју Срема и Славоније Бингула се истиче као једна од локација значајнијег комунистичког деловања.[3]
У насељу Бингула живи 723 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (38,9 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 305 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.
^Nada Lazić, ур. (1986). Građa za historiju Narodnooslobodilačkog pokreta u Slavoniji, Knjiga VI (1. VI — 31. VII 1943) (на језику: српскохрватски). Slavonski Brod: Historijski institut Slavonije. стр. 111.