Белојевићи су били српска раносредњовјековна властелинска и владарска породица која је владала Травунијом и Требињем. Оснивач породице, Белоје, био је господар Травуније за вријеме кнеза Властимира (око 836—850), иако је можда имао ово звање и током владавине Радослава или Просигоја (fl. 819—822). Властимирову кћерку је оженио Белојев син Крајина, а титулу кнеза добија некада послије српско-бугарског рата (839—842).[1] Крајинин насљедник је наставио да влада Травунијом (залеђем Дубровника и Боке Которске, са сједиштем у Требињу[2]) у име српске круне, као и његов син Хвалимир и унук Чучимир.