Вртларство се креће у распону од воћњака, преко засада дугих булевара са једном или више различитих врста жбуња, дрвећа и зељастих биљака, до стамбених залеђинских вртова укључујући травњаке и темељне засаде, све до контејнерских башта које се узгајају унутар или споља. Баштованство може бити веома специјализовано, са само једном врстом биљака које се узгаја, или укључује различите биљке у мешовитим засадима. Укључује активно учешће у узгоју биљака и тежи да буде радно интензивно, што га разликује од пољопривреде или шумарства.[1]
Историја
Древна времена
Шумско баштованство, систем производње хране заснован на шуми, је најстарији облик баштованства на свету.[2] Шумске баште су настале у праисторијским временима дуж обала река прекривених џунглом и у влажним подножјима монсунских региона. У постепеном процесу породица које унапређују своје непосредно окружење, идентификоване су, заштићене и унапређене корисне врсте дрвећа и винове лозе, док су непожељне елиминисане. Евентуално су селектоване и стране врсте и уграђене у баште.[3]
Баште су такође биле доступне у Кушу. У Мусаварат ес-Суфри, велико ограђено окружење датирано у 3. век пре нове ере обухватало је сјајне вртове.[4]
Древни римски вртови су били постављени са живицом и виновом лозом и садржавали су широк избор цвећа — акантуса, различка, шафрана, цикламе, зумбула, ириса, бршљана, лаванде, љиљана, мирте, нарциса, мака, рузмарина и љубичица[5] — као као и статуе и скулптуре. Цветни кревети су били популарни у двориштима богатих Римљана.
Кућни вртови
Кућни вртови, који су се појавили у елизабетанско доба, изгледа да су настали као локални извор зачинског биља и воћа.[6] Једна теорија је да су настали током времена црне смрти 1340-их, када је смрт толиког броја радника омогућила земљиште за мале колибе са личним баштама.[7] Према легенди о пореклу из касног 19. века,[8] ове баште су првобитно стварали радници који су живели у сеоским колибама, да би им обезбедили храну и биље, са цвећем засађеним међу њима за украс. Радницима на фарми су обезбеђене колибе које су имале архитектонски својство насеобине постављене у малом врту — око 1 acre (0,40 hectares) — где су могли да узгајају храну, држе свиње и кокошке.[9]
Аутентичне баште слободних сељака су укључивале кошницу и стоку, а често свињац и шталу, заједно са бунаром. Сељака из средњег века више је занимало месо него цвеће, при чему се зачинско биље узгајано ради употребе, а не због лепоте. У елизабетанска времена било је више просперитета, а тиме и више простора за узгој цвећа. Чак је и рано вртно цвеће у газдињству имало своју практичну употребу — љубичице су бивале раширене по поду (због пријатног мириса и спречавања штеточина); невен и першун су били привлачни и коришћени у кувању. Други, као што су Dianthus barbatus и Alcea, узгајани су у потпуности због своје лепоте.[10]
Предности
Баштованство многи људи сматрају опуштајућом активношћу. Такође постоје многе студије о позитивним ефектима на ментално и физичко здравље у вези са баштованством.[11] Конкретно, сматра се да баштованство повећава самопоштовање и смањује стрес.[12] Како напомиње писац и бивша учитељица Сара Бидл, нечија башта може постати „мала оаза за опуштање и пуњење [нечијих] батерија.“[13] Укључивање у баштованске активности помаже у креативности, вештинама посматрања, учењу, планирању и физичком кретању.[14]
Други сматрају да је баштованство добра заштита од поремећаја у ланцу снабдевања, уз повећану забринутост да јавност не може увек да верује да ће полице продавница бити у потпуности попуњене.[15] У априлу 2022. године око 31% прехрамбених производа није било на залихама, што је повећање од 11% у односу на новембар 2021.[16]
Поређење са земљорадњом
Вртларство зарад лепоте је вероватно старо скоро колико и пољопривреда за храну, међутим током већег дела историје за већину људи није било праве разлике јер је потреба за храном и другим корисним производима надмашивала друге бриге. Мала пољопривреда за самосталне потребе (која се зове пољопривреда мотиком) се углавном не разликује од баштованства. Парцела кромпира које је узгајао перуански сељак или ирски мали земљопоседник за личну употребу може се описати као башта или фарма. Баштованство за просечне људе је еволуирало као посебна дисциплина, која се више бавила естетиком, рекреацијом и разонодом,[17] под утицајем башта за уживање богатих.[18] У међувремену, пољопривреда је еволуирала (у развијеним земљама) у правцу комерцијализације, економије обима и монокултуре.
Монти Дон је спекулисао о атавистичкој вези између данашњих баштована и предмодерног сељаштва.[19]
^Anne Scott-James, The Cottage Garden (London: Lane) 1981, demythologised the origins of the English cottage garden, and its treasured topiary among the vegetables and flowers, popularly supposed to represent heirlooms from the seventeenth century.
^Swift, Joe (2012). „Summer at the plot”. Joe's Allotment: Planning and planting a productive plot. Random House. ISBN9781409070139. Приступљено 2018-01-20. „I suppose it is an atavistic connection with the land and the completely honourable peasant mentality, that was lost in Britain with the Industrial Revolution, yet persists in our gardens and allotments.”
Литература
Albardonedo Freire, Antonio, El Urbanismo de Sevilla durante el reinado de Felipe II. Sevilla, Guadalquivir Ediciones. 2002. ISBN84-8093-115-9. стр. 191–208..
Amirsadeghi, Hossein, editor (1989). The Arts of Persia. New Haven: Yale University Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
Gerard Ciolek. Ogrody polskie (Gardens of Poland). Revised edition of the 1954 publication under the same title, updated and expanded by Janusz Bogdanowski. Warszawa: Arkady
Carroll, Maureen (1986). Earthly Paradises: Ancient Gardens in History and Archaeology. London: British Museum Press.
Żukow-Karczewski, Marek. Ogrody i sady w dawnej Polsce (Gardens and orchards in the old Poland), "AURA" (A Monthly for the Protection and Shaping of Human Environment), 11, 1987.
„A History of Gardening”. www.localhistories.org. 14. 3. 2021. Приступљено 2021-05-02.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Bowe, Patrick (1999). „The Indian Gardening Tradition and the Sajjan Niwas Bagh, Udaipur”. Garden History (на језику: енглески). 27 (2): 189—205. JSTOR1587216. doi:10.2307/1587216.
Kontokosta, Anne (јануар 2019). „Building the Thermae Agrippae: Private Life, Public Space, and the Politics of Bathing in Early Imperial Rome”. American Journal of Archaeology. 123 (1): 45—77. S2CID158271598. doi:10.3764/aja.123.1.0045.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Fraser, E.D.; W. Andrew Kenney (2000). „Cultural background and landscape history as factors affecting perceptions of the urban forest”. Journal of Arboriculture. 26 (2): 106.
Fraser, E.D.; W. Andrew Kenney (2000). „Cultural background and landscape history as factors affecting perceptions of the urban forest”. Journal of Arboriculture. 26 (2): 108.
Fraser, E.D.; W. Andrew Kenney (2000). „Cultural background and landscape history as factors affecting perceptions of the urban forest”. Journal of Arboriculture. 26 (2): 106—107.
Phibbs, John (2009). „The Persistence of Older Traditions in Eighteenth-Century Gardening”. Garden History. 37 (2): 174.
Herklots, G. A.; Perrott, R.; Synge, P. M. (31. 8. 2016). „Gardening”. Encyclopaedia Britannica. Приступљено 14. 2. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
The Editors of Encyclopaedia Britannica (7. 8. 2018). „Kew Gardens”. Encyclopaedia Britannica. Приступљено 20. 2. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Isendahl & Smith, C. & M. (април 2013). „Sustainable agrarian urbanism: The low-density cities of the Mayas and Aztecs”. Cities. 31 (C): 132—143. doi:10.1016/j.cities.2012.07.012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Evans, Susan Toby (2000). „Aztec royal pleasure parks: Conspicuous consumption and elite status rivalry”. Studies in the History of Gardens & Designed Landscapes. 20 (3): 206—228. S2CID144621964. doi:10.1080/14601176.2000.10435621.
Granziera, Patrizia (23. 1. 2003). „Huaxtepec: The Sacred Garden of an Aztec Emperor”. Landscape Research. 30: 81—107. S2CID143843753. doi:10.1080/0142639042000324776.CS1 одржавање: Формат датума (веза)