Банатски Чеси (чеш.Pémové) је етничка група Чеха која се населила у 19. веку на територији Баната, чији потомци живе на територији данашње Румуније и Србије.
Историја
Први талас досељеника из Чешке у Банат, који је од почетка 19. века био део Аустријског царства, догодио се 1823-1825. године. Углавном из Средње Чешке, око 9 хиљада људи, углавном пољопривредника, привлачио је јужни Банат због низа привилегија, укључујући ослобађање од пореза и вишегодишњег служења војног рока. Овде су основали низ села и углавном се бавили развојем шума. Други, већи број досељеника стигао је у Банат 1827-1928; то су били углавном војни досељеници, чији је задатак био да штите оближњу границу, насељавајући пограничне области у банатским планинама и дуж Дунава код Гвоздене завесе. Њихово главно занимање била је пољопривреда, дрвна индустрија, а касније и експлоатација угља у планинама. Трећи, најмањи талас досељеника из Чешке десио се 1863-1865, након што је Банат припао мађарском делу приликом стварања Аустроугарске државе. Ови дошљаци више нису оснивали нова насеља, већ су се насељавали у већ постојећа чешка села.
Због чињенице да су се насеља која су основале чешке заједнице налазила у удаљеним и понекад неприступачним крајевима, културни утицаји суседних народа за банатске Чехе били су минимизирани, што им је омогућило да сачувају свој језик и културу, укорењену у чешки начин живота 19. века. Језик банатских Чеха задржао је старе облике говора и позајмио неке изразе из румунског језика и српског језика.
Савремени период
Тренутно постоји значајно смањење чешке популације у овом региону. Први велики талас емиграције десио се 1947-1949, затим након отварања граница са Европом 1990. године , почиње миграција, пре свега младих, укључујући и повратак у Чешку. Од 2002. године у румунском Банату живи око 4 хиљаде Чеха, а у суседној Војводини (српском делу Баната) око 1.700 Чеха. Јачају се и друге везе са Чешком – на пример, од 2007. године отворена је недељна аутобуска линија од насеља Света Јелена у Банату до Прага.
Чешка национална мањина у данашњој Румунији је званично призната и има свог представника у доњем дому румунског парламент.