|
Ахтопол
Ахтопол (буг. Ахтопол, грч. Αγαθούπολη) је најјужнији град Бугарског приморја, стациониран у општини Царево, Бургаској области, близу границе са Турском и у њему живи 1419 становника, према попису из 2013. године. Град се налази на 0 метара надморске висине, а површине је 28704 km². Поједини делови града Ахтопола налазе се у оквиру парка природе Странџа.
Историја
Град лежи на месту древног трачанског насеља, а био је насељен још у неолиту. Сматра се да је колонизован од стране Грка 430. п. н. е. Римљани су овај град назвали Peronticus, а власти Византије су га реконструисали након варварских инвазија и назвали га Agathopolis.[1] Према другим изворима, град је добио име већ 323. п. н. е. У средњем веку град је више пута био под Византијским царством и Видинским царством. Средњевековни извори помињу Ахтопол као живу трговачку луку у коју су стизали многи византијски, италијански и бродови из других земаља.
Током инвазије Отоманског царства, град је у 14. веку освојен и назван Ahtenbolu. Ахтопол је званично пао под отоманску владавину 1453. године, а порески регистар из 1498. године наводи 158 хришћанских породица у њему, највише је било грчких породица, али и других словенских. По попису из 1898. године у граду је било 410 кућа, 300 грчких и 110 бугарских. У 19. веку у граду је била развијена прекоморска трговина, а људи су се бавили претежно рибарством, многи грађани поседовали су сопствене бродове и продавали рибу широм Црног мора и Медитерана. Виноградарство је такође било добро развијено.
Ахтопол је више пута био уништаван од стране морских пирата, најчешће од Лаза, а последњи пут 1918. године је готово скроз уништен и спаљен. Остаци градске тврђаве (висине 8 м и ширине 3,5 м), манастир Светог Јанија из 12. века, црква Вазнесења из 1796. године и фонтана са резбареним конањиком једине су историјске грађевине који су опстале до данас.[2] Кроз овај град прошао је отомански путописац Евлија Челебија, који га је забележио у својим мемоарима и потписао га под именом Ахтаболу.[3]
Грчка имена за град су Achtòpolis, Αχτοπολις и Agathùpolis, Αγαθουπολις.[4]
Становништво
Први попис у граду извршен је 1920. године. Након Балканских ратова, град је припојен Бугарској, а претежно грчко становништво града се постепено селило у Грчку и замењено је бугарским избеглицама, углавном из Источне Тракије, посебно из Пинархишара одакле је стигло 150 бугарских породица у Ахтопол. На последњем попису примећен је благи пораст становништва града.
Географија
Град Ахтопол налази се у Бургаској области у подножју ниске планине Странџа, на стеновитом полуострву и излази на Црно море. Налази се на 14 км јужно од Царева и 5 км северно од ушћа реке Велеке.[5][6]
На простору парка преовлађује влажна суптропска клима, која се судара са средмоземном климом.
| Клима (Ахтопол)
|
| Показатељ \ Месец
|
.Јан.
|
.Феб.
|
.Мар.
|
.Апр.
|
.Мај.
|
.Јун.
|
.Јул.
|
.Авг.
|
.Сеп.
|
.Окт.
|
.Нов.
|
.Дец.
|
.Год.
|
| Индекс субјективне топлоте
|
9,1
|
10,5
|
12,3
|
16,1
|
22,0
|
25,7
|
28,7
|
28,8
|
24,6
|
19, 5
|
14,6
|
10,7
|
28,8
|
| Апсолутни максимум, °C (°F)
|
4,6
(40,3)
|
6,0
(42,8)
|
8,0
(46,4)
|
11,7
(53,1)
|
17,5
(63,5)
|
22,1
(71,8)
|
24,5
(76,1)
|
24,5
(76,1)
|
21,2
(70,2)
|
16, 1
|
11,3
(52,3)
|
6,5
(43,7)
|
24,5
(76,1)
|
| Средњи максимум, °C (°F)
|
1,6
(34,9)
|
2,5
(36,5)
|
4,5
(40,1)
|
7,8
(46)
|
13,8
(56,8)
|
18,2
(64,8)
|
20,5
(68,9)
|
20,8
(69,4)
|
17,1
(62,8)
|
12,5
(54,5)
|
8,6
(47,5)
|
4,3
(39,7)
|
20,8
(69,4)
|
| Количина падавина, mm (in)
|
70,2
(2,764)
|
55,5
(2,185)
|
44,0
(1,732)
|
25,1
(0,988)
|
28,7
(1,13)
|
27,2
(1,071)
|
30,4
(1,197)
|
16,6
(0,654)
|
60,4
(2,378)
|
71,9
(2,831)
|
53,4
(2,102)
|
78,2
(3,079)
|
561,6
(22,111)
|
| Дани са падавинама
|
9,0
|
8,3
|
6,6
|
4,1
|
3,7
|
4,7
|
2,8
|
2,7
|
4,9
|
6,6
|
5,0
|
9,4
|
67,8
|
| Извор: [7]
|
Галерија
-
Плажа 1982. године
-
Смирај дана, Ахтопол
-
Црно море, обала града
Референце
Литература
- Селища в Природен парк «Странджа». Малко Търново: Дирекция на Природен парк «Странджа».
- Стојан Рајчевски. Ахтопол // Крајбрежна Странџа : Топоними и хидроними. — Софија: Издаваштво Св. Климент Хоридски — 2001. ISBN 978-954-07-1541-4. стр. 12—20.
- Дончев, Дончо; Каракашев, Христо. Теми по физическа и социално-икономическа география на България. София (Sofia): Ciela. 2004. ISBN 978-954-649-717-8.
Спољашње везе
|
|
