Астечки календар је календарски систем који су користили Астеци као и други претколумбијски народи централног Мексика. То је један од мезоамеричких календара и дели основну структуру календара старе Мезоамерике.

Календар се састојао од календарског циклуса од 365 дана по имену xiuhpohualli (број или бројање година) и ритуалног циклуса од 260 дана по имену tonalpohualli (број дана). Ова два циклуса се комбинују у век од 52 године, који се понекад назива "Календарски круг". Први календар се сматра пољопривредним календаром, јер потиче од Сунчевог кретања, а други се сматра светим календаром.

Календарска година је почињала првом појавом астеризма Плејаде на истоку баш пред светлост зоре,^[1] (што се зове хелијакални излазак).

Тоналпоуали ("број дана") је циклус од 260 дана, сваки дан је јединствено означен комбинацијом броја (од 1 до 13) и једним од двадесет ознака (имена) за дане. Сваким новим даном се увећава број дана и смењује име: после 1 Крокодил долази 2 Ветар, 3 Кућа, 4 Гуштер итд. до 13 Трска. Затим се понавља циклус бројева, следећи дан је 1 Јагуар. Циклус ознака се наставља до 7 Цвет, а онда се и он рестартује па је следећи дан 8 Крокодил. Да би се поново дошло до 1 Крокодил потребно је 260 (13×20) дана.

Скуп ознака за дане коришћен у централном Мексику је идентичан оном који су користили Микстеци и донекле сличан ономе из осталих мезоамеричких календара.

Свакој ознаци за дан такође приписују и један од четири кардинална правца.

Постоје варијације у начину на који су знаци за дане цртани или урезивани. Овде дати су узети из Codex Magliabechiano.

Слика Нахуатл име Изговор Превод Правац Cipactli [siˈpaktɬi] Крокодил Алигатор Кајман Крокодилско Чудовиште Исток Ehecatl [eʔˈeːkatɬ] Ветар Север Calli [ˈkalli] Кућа Запад Cuetzpalin [kʷetsˈpalin] Гуштер Југ Coatl [ˈkoː(w)aːtɬ] Гуја Змија Исток Miquiztli [miˈkistɬi] Смрт Север Mazatl [ˈmasaːtɬ] Јелен Запад Tochtli [ˈtoːtʃtɬi] Зец Југ Atl [aːtɬ] Вода Исток Itzcuintli [itsˈkʷintɬi] Пас Север Ozomatli Ozomahtli [osoˈmaʔtɬi] Мајмун Запад

Слика Нахуатл име Изговор Превод Правац Malinalli [maliːˈnalli] Трава Југ Acatl [ˈaːkatɬ] Трска Исток Ocelotl [oˈseːloːtɬ] Јагуар Север Quauhtli Cuauhtli [ˈkʷaːwtɬi] Орао Запад Cozcaquauhtli Cozcacuauhtli [koːsaˈkʷaːwtɬi] Лешинар Југ Ollin Olin [ˈoliːn] Покрет Потрес Земљотрес Исток Tecpatl [ˈtekpatɬ] Кремен Кремени нож Север Quiahuitl Quiyahuitl [kiˈ(j)awitɬ] Киша Запад Xochitl [ʃoːtʃitɬ] Цвет Југ

Ветар и Киша су представљени ликовима њима придружених богова, Ехекатл одн. Тлалок.

Остале ознаке на камену су показивале садашњи свет и светове пре њега. Сваки свет је називан „сунце“ а свако сунце је имало своју врсту становника. Астеци су веровали да се налазе у петом сунцу и да ће и оно, као и сва ранија сунца, нестати због својих несавршености. Обележаване су сваке 52 године, јер су веровали да је то животни циклус и да би богови на крају било ког датог животног циклуса могли одузети све што људи имају и уништити свет.

Скуп од тринаест нумерисаних дана је познат по шпанској речи trecena (trece - тринаест). Свака од двадесет тресена у 260-дневном циклусу је била повезана с неким божанством:

• Мајански календар

• Randall C. Jimenez; Richard Graeber. Aztec Calendar Handbook. ISBN 978-0-9661163-1-1. 

Астечки календар на Викимедијиној остави.

• Detailed description of the temalactl from Mexico's Museo Nacional de Antropolgía (језик: шпански)
• Daily Aztec Calendar (језик: енглески)
• Aztec Calendar Animated Shows Actual Working Mechanism of Native Calendar (језик: енглески)
• Соларни камен Архивирано на сајту Wayback Machine (9. март 2012) (језик: српски)