PROFILPELAJAR.COM

Антоан Вато
Антоан Вато
	Антоан Вато
Лични подаци
Пуно име	Антоан Жан Вато
Датум рођења	10. октобар 1684.
Место рођења	Валенсијен, Француска
Датум смрти	18. јул 1721. (36 год.)
Место смрти	Ножан сир Марн, Француска
Уметнички рад
Поље	Сликарство
Правац	Рококо
Утицаји од	Ђорђона ; Тицијана ; Рубенса ; Ван Дајка
Најважнија дела	Ходочашће на Китеру

Антоан Жан Вато (фр. Antoine Jean Watteau; 10. октобар 1684, Валенсијен—18. јул 1721, Ножан сир Марн)^[1] је био француски сликар^[2], родоначелник сликарства рококоа у Француској.^[3]

Његово дело наговештава промену која ће се догодити у француском друштву након смрти Луја XIV.^[3] У периоду од 1704. до 1708. учио код К. Жилоа у Паризу. У уметничким збиркама палате Луксембург и свог мецене Пјера Крозаа дошао је у додир са венецијанским и фламанским сликарством 16. века (нарочито са делима Тицијана, Рубенса и Ван Дајка) који су утицали на стил његових раних дела. Године 1717. постао је члан Академије, на основу слике Ходочашће на Китеру.^[3] Током свог боравка у Енглеској (1719/20) тешко је оболео и од те болести се није опоравио. Ватоов стил, којим је увео епоху рококоа, карактерише јаки а ипак нежни колорит, мирисна атмосфера као и лаке и елегантне фигуре.^[3] Његове главне теме биле су интимне свечаности дворског друштва (Fêtes galantes) у слободном простору као и сцене из Комедије дел арте (Commedia dell'arte), на пример Пјеро или Жил из 1718/19.^[3]

Мада је од француских сликара рококоа код њега учио само Ж. Б. Патер, Ватоов начин сликања и његове теме имале су многе слебденике (као што су Н. Ланкре, Ф. Буше или Ж. О. Фрагонар). Сачувана је отприлике трећина његових дела, али бројни цртежи и бакрорезне репродукције дела сведоче о обиму његовог опуса.

Галерија

Ходочашће на Китеру из 1717, Музеј Лувр
Радости љубави из 1718—1719, Галерија старих мајстора у Дрездену
Љубавна песма из 1712, Национална галерија у Лондону
Пјеро или Жил из 1718–1719, Музеј Лувр

Референце

^ Wine, Humphrey; Scottez-De Wambrechies, Annie (1996). „Watteau”. Ур.: Turner, Jane. The Dictionary of Art. 32. New York: Grove's Dictionaries. стр. 913—921. ISBN 1-884446-00-0 — преко the Internet Archive. Also available via Oxford Art Online (subscription needed).
^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 23. ISBN 86-331-2112-3.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Janson 1975, стр. 447–448.