Антиинфламаторна дијета је план исхране намењен спречавању или смањењу нивоа хроничне упале, кључног фактора ризика код многих здравствених проблема и неколико главних болести. Типична антиинфламаторна исхрана наглашава већу примену воћа, поврћа, лакших протеина, ораха, семена и здраве масти.^[1][2]

Правилан избор разноврсних и укусних намирница, богатих антиоксидансима у комбинацији са физичким вежбањем и добрим ноћним спавањем, може помоћи у смањивању нивоа хроничне упале, и тиме евентуално смањити ризик од многих хроничних болести.

Често под утицајем многобројних фактора неправилног животног стила као што су стрес и недостатак вежбања, пушење, злоупотреба алкохола, нередовна исхрана, хронична инфламација настаје као последица променама у имунолошком система који није у стању да ослобађа супстанце за борбу против озледа ткива, бактеријских и вирусних инфекција, чак и када нема спољних нападача против који треба да се боре.

Прекомерна телесна тежина и гојазност, као и одређене болести, повећавају ново запаљења у организму. Мерење нивоа Ц реактивног протеина (ЦРП), може указати на упалу и доказати да се људи који носе додатну тежину налазе у проинфламаторном стању.

Виши нивои глукозе у крвотоку, као што је то случај код шећерне болести, такође може подићи ниво запаљења. У том смислу одржавање нивоа оптималне телесне тежине и редовно конзумирање избалансираних оброка током целог дана редукује вероватноћу да ће таква исхрана изазвати упалу него дијета која је тешка са много заслађених напитак и простих угљених хидрата попут белог брашна. Према томе низак гликемијски ихдекс у дијети може смањити маркере запаљења.

Последњих година све веће је интересовање у медицини и дијететици да ли оно што једемо може утицати на запаљењске процесе у организму и да ли будући човеков избор хране може повољно да утиче на ниво запаљења у његовом телу. У том смислу сматра се да антиинфламаторна дијета спречава хроничну упалу и помаже у превенцији или лечењу следећих стања:

• алергија,
• Алцхајмерова болест,
• артритис,
• астма,
• канцер,
• депресија,
• Шећерна болест
• болести срца и крвних судова,
• инфламаторне болести црева (као што су улцерозни колитис и Кронова болест ), синдром иритабилног црева,
• мождани удар.

Бројна истраживања сугеришу да људи са високим уносом поврћа, воћа, ораха, семена, здравих уља и рибе могу имати мањи ризик од болести повезаних са запаљењем. Осим тога, супстанце које се налазе у некој храни (посебно антиоксиданси и омега—3 масне киселине) имају антиинфламаторне ефекте.

Све већи број истраживања сугерише да антиинфламаторна дијета може играти кључну улогу у превенцији бројних здравствених проблема.

Према једном другом истраживању објављеном у часопису Endocrine из 2016. године утврђено је да примена антиинфламаторне дијете може помоћи смањењу нивоа одређених запаљењских маркера (као што је супстанца звана Ц-реактивни протеин) код људи са шећерном болешћу типа 2.

Храна која садржи антиоксидансе

• Јагодасто воће (као што су боровнице, малине и боровнице)
• Коштичаво воће (вишња)
• Јабуке
• Артичоке
• Авокадо
• Тамно зелено лиснато поврће (као што је кељ, спанаћ и црни пасуљ)
• Слатки кромпир
• Броколи
• Орашасто воће (као што су ораси, бадеми, плод кикирикија и лешници)
• Пасуљ (као што су црвени пасуљ, пинто пасуљ и црни пасуљ)
• Цела зрна (као што је зоб и смеђи пиринач)
• Тамна чоколада (са најмање 70% какаоа)

Храна са високим нивоом у омега-3 масним киселина

• Рибље уље (као што су лосос, харинга, скуша, сардина и инчун)
• Ланено уље
• Ораси
• Јаја и млеко

Зачини

Постоје докази да одређена кулинарска биља и зачини, као што су ђумбир, куркума и бели лук, могу помоћи у ублажавању упале.

Омега-6 масне киселине

Познато је да омега-6 масне киселине (врста есенцијалне масне киселине пронађене у широком спектру хране) повећавају производњу запаљењских материја у телу. Будући да омега-6 масне киселине помажу у одржавању здравља костију, регулишу метаболизам и промовишу функцију мозга, њих не би требало потпуно искључити из дијете. У том смислу, важно је уравнотежити унос омега-6 масних киселина уз унос омега-3 масних киселина како би се избегла појава упале.^[3]

Храна која је богата омега-6 масним киселинама укључује

• Месо
• Млечни производи (као што су млеко, сир, путер и сладолед)
• Маргарине
• Биљна уља (као што су кукурузно, сојино, кикирикијево и уље од памука)

Уместо биљних уља, у антиинфламаторној дијети треба користити; маслиново и авокадово уља.

Храна са високим гликемијском индексом

Бројне студије указују и на то да унос хране са високиим гликемијским индексом као што су шећер и рафинисана зрна, попут оних пронађених у белом хлебу и многим прерађевинама, може довести до упале. У том смислу у антиинфламаторној дијети треба избегавати:

• шећерне напитке,
• рафинисане угљене хидрате,
• десерте и прерађене шећернр производе.

• Дијета треба да садржи пет до девет порција антиоксиданата — воћа и поврћа сваки дан.^[3]
• Ограничите унос хране са високим садржајем омега—6 масних киселина уз повећање потрошње хране богате омега—3 масним киселинама (као што су ланено семе, ораси и рибља уља попут оних од лососа, туњевине, скуше и харинге).
• Замените црвено месо са здравим изворима протеина, као што су посна живина, риба, соја, пасуљ и сочиво.
• Замените маргарин и биљна уља за здравије масти које се налазе у маслиновом уљу, орашастим плодовима и семенимма.
• Уместо рафинисаних зрна, одлучите се унос хране богате дијеталним влакнима. као што су зоб, киноа, смеђи пиринач, као и хлеб и тестенине, направљене од целог зрна.
• Уместо зачињавања хране сољу, укус јела побољшати уносом антиинфламаторних супстанци попут лука, ђумбира и куркуме.

Иако концепт специфичне антиинфламаторне дијете има мало клиничког доказа који би га подржали, већина ставова у њој је одржива јер је су засновани на здравом савету за храну. У њој је наглашенана исхрани богата разним врстама воћа и поврћа, лакшим протеинима, масном рибом и угљених хидратима са мањим гликемијским индексом, па у том смислу избегавање транс масти и превише засићених масти, шећера и примена једноставних угљених хидрата има смисла.^[3]

На много начина, антиинфламаторна дијета је заправо медитеранска исхрана, која је до данас широко проучавана и подржана бројним добрим доказима.

Оно што изгледа недостаје код ове дијете је чврст доказ за многе здравствене тврдње које се дају за бројне комерцијалне антиинфламаторне дијетске суплементе и друге хранљиве производе који се продају под именом антиинфламаторна дијета, те такве производе треба користити пажљиво. У будућности, можда ће се доказати да процес старења, који видимо као неизбежним, може да се спречи регулисањем инфламаторних процеса у телу помоћу дијететских суплемената, али како за сада немамо доказе за то, ове препарате треба користити пажљиво.

Да би наука у поптпуности сагледала неке добре резултате антиинфламаторне дијете, потребно је више од неколико студија — које морају имати свестраније доказе, а оне тек предстоје. Дотле док истраживање не подрже тренутно сумњиве тврдње, бројних произвођача антиинфламаторних суплемената и друге хране, треба применити медитерански начин исхране заједно са здравим животним стилом; редовне вежбе, не пушење, редовно спавање итд. јер је то најбоље што свака особа можете учинити за себе да би подржала сопствено тело у борби против упале.^[3]

• Lassus, A.; Dahlgren, A. L.; Halpern, M. J.; Santalahti, J.; Happonen, H. P. (1990). „Effects of dietary supplementation with polyunsaturated ethyl ester lipids (Angiosan) in patients with psoriasis and psoriatic arthritis”. The Journal of International Medical Research. 18 (1): 68—73. PMID 2139859. S2CID 21928706. doi:10.1177/030006059001800109. .
• Vel Szic, Katarzyna Szarc; Declerck, Ken; Vidaković, Melita; Vanden Berghe, Wim (2015). „From inflammaging to healthy aging by dietary lifestyle choices: Is epigenetics the key to personalized nutrition?”. Clinical Epigenetics. 7 (1): 33. PMC 4389409 . PMID 25861393. doi:10.1186/s13148-015-0068-2 . .

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).