Ананија и Сапфира су личности поменуте у књизи Дела апостола. Догађај у коме учествују Ананија и његова супруга Сапфира дата је на почетку петог поглавља књиге.
Садржај
На крају четвртог поглавља говори се о масовном добровољном одрицању од личне имовине у заједници првих хришћана и добровољном преносу свих средстава за опште потребе.
Међу њима није било никога у невољи; јер сви који су поседовали земље или куће, продавши их, донели су цену продатог и положили их пред ноге Апостола; и сваком је дато шта му је било потребно (Дела 4:34-35).
На почетку 5. поглавља се приповеда како су члан ранохришћанске јерусалимске заједнице, Ананија и његова жена Сапфира, покушали да преваре апостоле и сакрију део прихода. Апостол Петар јавно разоткрива преваранте који трпе Божију казну – обојица изненада умиру, што црквену заједницу доводи у „велики страх“.
„А неки човек по имену Ананија са својом женом Сапфиром продаде имање, па са жениним знањем задржа део новца за себе, а остатак донесе и положи апостолима пред ноге. Тада му Петар рече: »Ананија, зашто ти је Сатана испунио срце, па си слагао Светога Духа и задржао део новца од земље? 4 Зар ти није припадала пре него што си је продао? А кад си је продао, зар ти новац није био на располагању? Зашто си у своје срце ставио такво дело? Ниси слагао људе, него Бога.«
Када је Ананија чуо ове речи, паде и издахну, а силан страх обузе све који су то чули. 6 Неки младићи устадоше и увише га, па га изнеше и сахранише. После отприлике три сата, уђе и његова жена, не знајући шта се догодило. Петар је упита: »Реци ми, да ли сте земљу продали за толико и толико?«. »Да«, одговори она, »за толико.«. »Зашто сте се договорили да искушате Господњег Духа?« рече јој Петар. »Гледај! Пред вратима су ноге оних који су сахранили твог мужа, а и тебе ће изнети.« И она истог часа паде пред његове ноге и издахну. Тада уђоше они младићи и нађоше је мртву, па је изнеше и сахранише поред њеног мужа. 11 А силан страх обузе сву цркву и све који су то чули.” (Дела 5:1-11)
Према тумачењу Јована Златоуста, Ананије и Сапфира смрт није настала као последица снажног шока, већ као Божија казна[1].
По мишљењу једног броја теолога, епизода са Ананијом и Сапфиром, прво, показује колико је био висок морални ниво ране заједнице, а друго, наглашава снажну жељу за јединством у животу заједнице[2].
Коментатори наглашавају да Ананијин грех није био у томе што је присвојио новац, он је припадао њему, и он је могао с њим да ради како је хтео, што је апостол Петар нагласио у својој оптужници, већ да је покушао да превари Бога и чланове. заједнице[3]. Паралеле су дате и са књигом Исуса Навина, чије седмо поглавље говори о Божјем гневу на Ахана, који је, супротно забрани, присвојио део заклетих драгоцености у Јерихону. Да би се описала смрт и Ананије и Сапфире, користи се ретка грчка реч εξεψυξεν – „пао без живота“, „одустао од духа“. В. К. Хобарт је нагласио да се ова реч налази углавном у медицинским текстовима и сматрао је потврдом професионалне повезаности јеванђелисте Луке са лекарима[4]. Аутори који су критиковали хришћанство назвали су природу овог одломка сујеверним и обичним људима и нису искључили његово касније порекло од главног текста Дела апостолским[5].
