Аматеризам у српској култури од великог је значаја за историју српске културе јер би без њега била знатно сиромашнија. У укупним културним достигнућима Србије учешће аматера веома је засупљено и аматеризам представља особена хроника о одушевљеном стваралаштву у свим подручјима које култура и уметност обухватају.

Дефиниција аматера је следећа - реч је настаје (од латинског amā- и -tōr – amātōr — „љубитељ”) и означава особу која се бави нечим због љубави, задовољства или забаве, а не због финансијске користи, односно непрофесионално.

Вечито присутан људски ентузијазам једнак је аматеризму, а његова моћ јесте у томе што се из године у годину тај круг чланова аматерских друштава и поштовалаца истих, што. Готово сваки аматер размишља о преношењу те љубав према лепоти, уметности и другарству на своје потомке.

Бављење аматеризмом у многим срединама се успоставља први контакт с уметношћу, има посебну васпитну улогу и значајно доприноси успеху културе у земљи и иностранству. Aматеризам заслужује беспоговорно озбиљну пажњу историчара и социолога културе, поготово стога што се у оквирима аматерског опсега неретко налази и одређен број талената - та статистика аматеризма трајним остварењима огледа се и кроз чињеницу да су многи професионални уметници своју прву афирмацију достигли у аматерским колективима.

Културни аматеризам не посматра се као засебан и као такав довољан културни активизам, већ као комплементарна делатност која налази своје место уз професионализам. Први забележени траг о драмској уметности налазимо почетком тринаестог века у Номоканону светог Саве. Сава Немањић записао је да се глумом не могу бавити свештена лица. Али зато 1901. после постојања разних школских секција, оснива се у Београду Радничко позориште чији је оснивач књижевни критичар Јован Скерлић, а на Београдском универзитету почиње са радом чувено Академско позориште где се међу првим редитељима истицао Мата Милошевић.

Етнолози трагове аматеризма проналазе у легендама и предањима са колена на колено - људи су одувек певали, играли и музицирали - уз обреде, на славама и прелима. Социолози долазе до закључка да готово не постоји ни сеоске, а ни градске средине у којој не дела и не ствара аматерска дружина. 1948. године Савез културно-просветних друштава је формиран, потом и културно-уметничких друштава и, Савез аматера Србије 1972. године.^[1]

• аматерски спортиста
• радио-аматер
• аматерски спелеолог
• аматерски позоришни глумац
• аматерски метереолог – метеоаматер
• аматерски астроном

• Волонтер
• Хоби

• Stebbins, Robert A. (2007). Serious leisure: A perspective for our time. New Brunswick, N.J.: Transaction Publishers. ISBN 978-0-7658-0363-4. OCLC 71790318. 

• Речничка дефиниција за аматеризам у српској култури на Викиречнику

Аматеризам у српској култури на Викимедијиној остави.