Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Амаларих или Амаларик, био је син визиготског краља Алариха II и Теодеготе, кћерке остроготског краља, Теодорика Великог и његове прве жене. Амаларих је био дете кад му је отац погинуо у бици код Вујеа (507), те је до 526. године у његово име владао његов деда, Теодорик Велики. Самостално је почео да влада 526. док није био убијен, 531.
Биографија
Када је Аларих погинуо 507. године, на његово место је изабран његов незаконити син, Гесалеих, а Амаларих је био одведен на сигурно у Хиспанију. Гесалеих је наставио борбу против Франака, али није имао много успеха, јер је 511. био убијен. Након његове смрти, Визиготским краљевством је владао Теодорик Велики у име свог малолетног унука, Амалариха, а преко свог вице-регента, Теудиса, остроготског племића. Године 522. млади Амаларих је био проглашен краљем а четири године касније, након Теодорикове смрти, преузео је потпуну власт над Визиготским краљевством у Хиспанији и Септиманији, а Провансу је дао на управљање свом рођаку, новом остроготском краљу Аталариху.
Оженио се Клотилдом, кћерком франачког краља, Хлодовеха. Међутим, Амаларих ју је злостављао и приморавао да прихвати аријанство и да се одрекне ортодоксног хришћанства, вере коју је скоро њен отац био прихватио као званичну веру Франачког краљевства, што је изазвало франачку интервенцију. Амаларих је побеђен у Нарбону531, одакле је побегао у Барселону, где су га убили његови људи[1].
