Алан Јустас (енгл.Robert Alan Eustace; 1957) амерички је компјутерски стручњак, информатички публициста, бивши пилот и падобранац и незванични падобрански рекордер у скоковима из стратосфере. Запослен је у Гуглу од 2002.[1][2]
Живот и каријера
Рођен је 1957. као син инжењера запосленог у концерну „Мартин Маријета“ (Martin Marietta).[3] Одрастао је у Пајн Хилсу, радничком предграђу Орланда на Флориди.
Године 1977. завршио је средњу школу Мејнард Еванс у Орланду. Након средње школе је добио стипендију којом је годину дана учествовао у дебатама, а затим се уписао на Технолошки универзитет „Флорида“ ( University of Central Florida).[3]
Као студент универзитета на Флориди, Јустас је у слободно време продавао кокице и сладолед у Фантазиланду Волта Дизнија и повремено радио на изградњи пруге у забавном парку „Свет Волта Дизнија“. (Walt Disney World).[3] Школовање је наставио на новооснованом одсеку за рачунарске науке. Стекао је три академска звања у области рачунарства, укључујући и докторат 1984.[3]
Након дипломирања, краће је време радио на развојним пројектима у Силицијумској долини, а затим 15 година у истраживачкој лабораторији Хјулет-Пакарда на појектовању рачунара, вишејезгарних процесора, алгоритама софтвера и њиховој имплементацији у развоју интернета, итд.[4]
Средином 90-их година 20. века са Amitabh Srivastava бавио се израдом алгоритама („атом“), спектралном анализом програма и архитектуром рачунарских алата. Развој ових алата имао је велики утицај на дизајн чипова ЕВ5, ЕВ6 и ЕВ7. Јустас је у овој фирми 1999. био именован за шефа лабораторије, у којој је остао три године.
Године 2002. Јустас се придружио Гуглу, на четврту годишњицу од његовог оснивања. У Гуглу, је прво радио као виши потпредседник инжињеринга, да би данас дошао на позицију старијег вице председника (енгл.Senior Vice President of Knowledge at Google). У Гуглу, Јустас је укључен и у већи број активности заједнице Гугл, као што су нпр. акције Second Harvest Food Bank и Anita Borg Scholarship Fund.
Као компјутерски научник Јустас је учествовао у стварању многих Гуглових производа, а лично је издао 9 научних публикација и заштитио код патентног завода 10 патената.[5]
Ален Јустас преко 25 година пилотира млазним и турбомлазним авионима, а страствени је и падобранац.
Падобрански скок из стратосфере
Након опсежних припрема које су трајале 35 месеци, Ален Јустас је 24. октобра 2014., скочио из стратосфере, са висине од 41.842 метара, и тако највероватније, постаће нови светски рекордер у скоковима из стратосфере (по објављивању званичних података о рекорду од стране ФАИ).[6]
О том свом подвигу Јустас је по повратку на земљу изјавио:
„
Било је невероватно. Било је прелепо. Могао сам да видим сву таму свемира и слојеве атмосфере које нисам видео раније. Била је то заиста дивља вожња.
”
А све се одиграло у Новом Мексику, без икакве најаве и реклама, скоком у „потпуној тајности“, у оквиру пројекта који је Јустас сам финансирао и уз помоћ „„Paragon spejs developmenta““
Овим скоком из стратосфере са висине 41.842 метара (до које је успон специјалним балоном трајао 2 часа и 30 минута часа), и у коме је слободан пад трајао четири минута и 27 секунди, делом и брзином већом од 1.287 километара на час (брзина звука), Јустас је за 2.798 метара надмашио рекорд од 39.044 метара, који је 2012. године поставио Феликс Баумгартнер.[7][8]
За разлику од Баумгартнера, који је до задате висине скока био у специјалној капсули, Јустас се попео до стратосфере, у специјално дизајнираном висинском оделу, са пратећом опремом за заштиту тела од неповољних утицаја висине и брзине током слободног пада, закачен директно за метеоролошки балона пуњен хелијумом.
Занимљиво је да се Јустас пре слободног пада ослободио балона помоћу малог експлозивног уређаја, и тако одвојен од њега брзином звука „полетео“ ка земљи. Према изјавама посматрача са земље када је током убрзања Јустасово тело достигло брзину већу од звука: чуо се прасак у тренутку када је пробио звучни зид.
Пробио границу брзине звука (која износи 1.224 km/h), слободним падом (у току слободног пада Јустасово тело, достигло је брзину од 1.321 km/h (821 mph) или 1,23 М.[12] (Баумгартнер — 377,1 m/sec или 1.357,6 km/h (843,6 mph) или 1,25 М).[9]
Остварио највиши лет балоном, којим је управљао човек: 41.420 m (135.890 ft).[12] (Баумгартнер 39.045 m (128.100 ft).[9]
Савладао највишу висуну слободним падом тела изнад земљине површине:37.617 m (123.415 ft)[12] (Баумгартнер 36.402,6 m (119.431 ft)).[9]
Укупно трајање слободног пада до отвараља кочећег и стабилизирајућег падобрана било је 4 мин 27 сек.[12] (Баумгартнер — 4 мин 20 сек).[9][13][14][15][16]
Укупно трајање скока (до контакта са земљом) било је: —14 мин 19 сек.[12](Баумгартнер— 9 мин 9 сек).[14]
^
A. Srivastava and A. Eustace, ATOM: A system for building customized program analysis tools, Proceedings of the ACM SIGPLAN Conference on Programming language design and implementation (PLDI '94), pp. 196-205, 1994; ACM SIGPLAN Notices - Best of PLDI 1979-1999 Homepage archive, Vol. 39, No. 4, pp. 528-539;