Џорџ Галовеј (енгл.George Galloway; рођен 16. августа 1954. године) је британски политичар, писац и једини члан парламента из Партије поштовања за област Западни Бредфорд.
Након што се први пут истакао у јавности као генерални секретар добротоворне установе Рат жељи (1983-87), Галовеј је изабран за члана парламента Лабуристичке партије представљајући Глазгов Хилхед на општим изборима у УК 1987. Од 1997, Галовеј представља своју другу изборну јединицу Глазгов Келвин и остао је члан парламента до 2005. Октобра 2003. године, Галовеј је искључен из Лабуристичке партије јер је проглашен кривим због тога што је партија стицала лош углед.[1]
Постао је водећи члан Партије поштовања 2004. године (на крају и њен лидер),[2] и изабран је за члана парламента за Бетнал Грин и Бау изборне јединице на општим изборима следеће године.[3]
Касних 1980-их година, новинар Дејвиду Ерновичу је забележио да је „свирепо нападао“ Баас режим, а Галовеј је био против и Садамовог режима док Сједињене Државе нису почеле Заливски рат 1991. године.[4]
Галовеј је описиван као „чувен по својој живописној реторици и борбеном дебатном стилу“.[5]
Младост и каријера
Галовеј је рођен 16. августа 1954. године у Лочију, области код Дандија, од оца шкотског синдикалисте и ирске републиканске мајке.[6][7] Себе описује као „рођеног у поткровљу оронуле стамбене зграде у ирској четврти Дандија, које је било познато као Дублин“.[8][9] Одрастао је у Чарлстону и похађао је основну школу у Чарлстону и Академију Харис. Током својих школских година, играо је фудбал за школски тим. Као аматерски фудбалер, играо је за Вест енд јунајтед Ју12, Лочи бојс клуб Ју16 и Свети Коламбо Ју18.[10]
Организатор Лабуристичке партије
Галовеј се придружио Лабуристичкој партији када је имао 13 година старости, и за пет година, постао је секретар Данди Вест изборне јединице Лабуристичке партије. Постао је потпредседник Лабуристичке партије за Град Данди и члан Шкотског извршног одбора 1975. године. Дана 5. маја 1977. године, учествовао је у својој првој изборној кампањи на шкотским локалним изборима, али није успео да задржи сигурно лабуристичко место у Гилбурну, у Дандију.
У средњим 20-им годинама, након свог пута у Бејрут у Либану 1977. године,[9] постао је страствени подржавалац Палестине „скоро недељу дана након мог повратка, заклео сам се да ћу посветити остатак свог живота палестинској и арапској ствари“.
^Aaronovitch, David (27. 4. 2003). „Lies and the Left”. The Observer. London. Приступљено 22. 6. 2011. „Galloway was once a genuine critic of Saddam's”
