Рођен је у Бруклину, у богатој и угледној породици из које потиче и један од највећих америчких сликара Џејмс Фротингам. Завршио је француски језик, свирао клавир и бавио се компоновањем. После дипломирања, музика га је одвоела у Беч, Минхен и Праг са циљем да усаврши технику свирања.[7]
Са Србима, чији ће велики добротвор постати у Великом рату, дошао је у контакт преко исељеничких друштава која су свирала балканску етно музику у Сједињеним Америчким Државама. Као заљубљеника балканске музике, несрећа Србије у Великом рату, у лето 1914. године погодила га је толико да је у више наврата донирао медицински материјал и новац за ратом захваћену земљу.
Када је Јелена Лозанић 1915. у име Црвеног крста Србије отпутовала у Америку, Фротингам се упознаје с њом, а преко ње и са Михајлом Пупином и јеромонахом Николајем Велимировићем. Тада почиње њихов заједнички рад, који ће трајати више од две деценије.
Када се између Јелене и Џона развила љубав, они су ту љубав 1921. године озваничили пред олтаром руске цркве у Њујорку, и рођењем девојчице Ане.
Породица Лозанић-Фротингам је до 1935. године живела на југу Француске, одакле је све време помагала деци у Србији.
Преминуо је 1935. године а сахрањен је на гробљу у Бијарицу у Француској. Годину дана касније 1936, образован је Одбор у Скопљу од највиђенијих представника Јужне Србије који је имао задатак да прикупи прилоге за венац и споменик Џону Фротингаму, добротвору и пријатељу Српског народа из времена Великог рата.[8]
У октобру 1937. делегација на челу са Даринком Грујић положила је венац на Фротингамов гроб. Урађен у дуборезу, венац је био висок 3 и широк 2,5 метра. У средини венца израђен је лик Фротингама, уоквирен ловоровим листовима на којима су исписана имена друштава, организација и установа које је Фротингам стално или повремено помагао од почетка Великог рата до своје смрти. Венац је био рад скопских уметника и представљао је ремек-дело.[9]
Дело
Са својом сестром и ујацима 1914. године, када је чуо о судбини Србије у Великом рату, потражио је начин како да помогне. Фротингам је најпре донирао 10 хиљада долара што је био само почетак његовог рада на помоћи Србији и њеном народу.[10] Потом је у новембру 1914. године послао читаву једну болницу за Београд, са опремом и особљем од укупно десет лекара и помоћника. Вредност болнице са свим пратећим материјалом износила је око 200 хиљада тадашњих долара.[11]
Такође је у Србији основао и до краја постојања финансирао два дома за српску ратну сирочад:
Први дом, је био Српско-амерички дом, који је са огромном преданошћу и залагањем водила Даринка, позната као мама Грујић. Дом је прошао цео ратни пут од Београда, преко Битоља, Солуна, Атине, Нице, поново Београда и на крају Сремске Каменице где је постојао док и последњи питомац није ишколован и отиснут у живот.
Други дом, је био Дом у Врању[12] смештен у две новоизграђене двоспратне зграде за смештај ратне сирочади (кроз који је прошло око 600 питомаца) и треће за пријем гостију.[8][а]
Признања
У част хуманисте и филантропа Џона Фротингама, у холу Медицинског факултета у Нишу 2020. године постављена је спомен биста, рад познатог вајара Драгољуба Дробњака из Прокупља.[13]
Тренутно се ради на постављању најсавременије генетичке лабораторије коју опремају пријатељи из Европске команде америчке војске, са уређајима који коштају око милион долара. Лабораторија ће добити име по Џону Фротингаму.[13]
Напомене
^Све зграде су после Другог светског рата национализоване, а натписи који су означавали да се радило о његовим задужбинама, као и табла која је означавала његову улицу, уништени су. Две зграде у којима је ”Фротингамова српска ратна сирочад” нашла уточиште, одрастала и школовала се, срушене су и на њихово место саграђена је болница града Врања.
Извори
^Симоновић, Томислав (18. 09. 2020). „Када је рођен и где је сахрањен „Американац који је волео Србе””. Политика: 21.
^Томислав Р. Симоновић: „Џон Фротингам: заборављени српски добротвор“, Београд, Завод за уџбенике, 2018.
^Др Милорад Драгић, Сећање на медицински рад у Првом светском рату, прилог сећања на рад Џона Фротингама. Зборник необјављених радова саопштених у секцији књ. 2. „У спомен педесетогодишњице Албанске Голготе“, Српско лекарско друштво, Секција за историју медицине и фармације, Београд, 1965
^НАДА Петровић, АМЕРИЧКА ЕЛИТА ЗА СРБИЈУ У ВЕЛИКОМ РАТУ др Едвард Рајан, Џон Фротингам и Даринка Грујић„www.arhivvojvodine.org.rs”(PDF). Архивирано из оригинала(PDF) 03. 10. 2018. г.
