Џојнер-Керси је прва жена у историји која је у дисциплини седмобоја остварила више од 7000 бодова, те је и данас (септембар 2015. године) важећи њен светски рекорд од 7.291 бод. Тај је рекорд остварила током такмичења на Олимпијским играма у Сеулу 1988. године где је осим победе у седмобоју освојила злато и у дисциплини скок удаљ. Иако је за такмичарке у седмобоју по природи те дисциплине важно да имају одличне резултате у више дисциплина, Џојнер-Керси се истицала по томе да је у њих неколико спадала у сам светски врх те се комотно могла такмичити са 'специјалистима' тих дисциплина. Уз већ поменути скок удаљ бриљирала је у дисциплинама 100 m препоне те 200 m. И у осталим дисциплинама је била довољно добра, па је на тај начин потпуно доминирала седмобојем у годинама свог активног бављења атлетиком.
Током целе каријере борила се с астмом, те је после многих такмичења завршавала и у болници на опоравку.[3] Њена цела породица је потпуно била посвећена атлетици: супруг Боб Керси јој је био тренер, брат Ал Џојнер је олимпијски победник у троскоку, a Алова супруга је била спринтерка Флоренс Грифит Џојнер, вишеструка олимпијска победница и светска рекордерка.
Џојнер-Керси је активан филантроп у областима образовања деце, расној једнакости и правима жена.[4] Она је оснивач Џеки Џојнер-Керси фондације, која подстиче младе људе у Источном Сент Луису да се баве атлетиком и академским делатностима.[4] Џеки је сарађивала је са предузећем Комкаст на креирању програма Интернет Есеншалс 2011. године, који омогућава брзи приступ интернету Американцима са ниским примањима.[4][5][6]
Рани живот
Џеклин Џојнер је рођена 3. марта 1962. у Источном Сент Луису, Илиноис, а име је добила по Џеклин Кенеди, својевременој првој дами Сједињених Држава.[7] Као средњошколска атлетичарка у средњој школи Источни Ст. Луис Линколн, квалификовала се за финале у скоку у даљ на Олимпијским играма 1980. године, завршивши на 8. месту иза друге средњошколке, Карол Луис.[8] Она је била инспирисана да се такмичи у мултидисциплинарним атлетским натицањима након што је видела филм о Бејб Дидриксон Захаријас. Дидриксон, атлетичарка, кошаркашица и професионална играчица голфа, изабрана је за „Највећу спортисткињу прве половине 20. века. Петнаест година касније, магазин Sports Illustrated for Women прогласио је Џеки-Керси за највећу спортисткињу свих времена, непосредно испред Захаријасове.
UCLA
Џеки Џојнер је похађала колеџ на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу (UCLA) где је била активна у атлетици и у женској кошарци од 1980-1985. Она је била стартер на позицији нападача у свакој од своје прве три сезоне (1980–81, 81–82 и 82–83), као и у својој сениорској (петој) години, 1984–1985. Она је носила црвену мајицу током школске 1983–1984. да би се концентрисала на седмобој за Летње олимпијске игре 1984. године.[9]
Џеки је освојила Бродерикову награду (сада Хонда Спортс награда) као најбоља национална универзитетска такмичарка у атлетици 1983. и 1985. године, и награђена је Хонда-Бродерик пехаром, који се додељује најбољој националној студентској атлетичарки.[10][11][12]
Она је постигла 1.167 поена током своје универзитетске каријере, што ју је пласирало на 19. место свих времена за утакмице Бруинса.[13] Бруинси су се пласирали у полуфинале Западног региона 1985. NCAA женског кошаркашког турнира прве дивизије пре него што су изгубили од Џорџије.[13]
Џеки је одликована 21. фебруара 1998. године као једна од 15 највећих играчица у женској кошарци UCLA.[14] У априлу 2001, Џојнер-Керси је проглашена за „Најбољу женску спортисткињу у последњих 25 година“. Гласање је спроведено међу 976 школа чланица NCAA.[15]
