Јунак (грч. ἥρως /hērōs/) је појам којим се често назива изузетно храбар човек који спашава друге људе и брани их од зла, чија је дефиниција често коришћена у фиктивном свету, но некад се користила и у историји.[1]
Кроз прошлост
Античка митологија
У античкој митологији човек чије је људско биће прожето божанским својствима, затим полубог, син бога и смртне жене и обрнуто (нпр. Херакле). Хомер јунацима назива ликове својих епова. Касније се појам јунак проширује и на различите истакнуте личности, ратнике, државнике, законодавце (Ликург), уметнике, којима су након њихове смрти исказивали божанске почасти. Грчка традиција и легенда спомиње јунаке по којима су поједина племена добила име, а и јунаке неке покрајине, града или колоније, за које се веровало да директно утичу на деловање и судбину људи. Јунацима су се подизала светилишта и споменици, приносиле су им се жртве и одржавале у њихову част свечане игре. Према античком веровању, јунак одлази после смрти на Олимп или на Острва блажених, блиста на небу као звезда или борави у храмовима и гајевима као геније заштитник. Појединце су поштовали као јунаке још за живота (Лизимах из Самотраке; тиранин Никија с Коса).
Римско царство
Придавање божанских својстава истакнутим личностима имало је изразитог одјека у Римском царству где су се појединим владарима приносиле жртве и уздизали су их у ред богова (апотеоза).
Bell, Andrew (1859). British-Canadian Centennium, 1759–1859: General James Wolfe, His Life and Death: A Lecture Delivered in the Mechanics' Institute Hall, Montreal, on Tuesday, September 13, 1859, being the Anniversary Day of the Battle of Quebec, fought a Century before in which Britain lost a Hero and Won a Province. Quebec: J. Lovell. стр. 52.
Chatterji, Roma (1986). „The Voyage of the Hero: The Self and the Other in One Narrative Tradition of Purulia”. Contributions to Indian Sociology. 19: 95—114. doi:10.1177/006996685019001007.
Raglan, Lord (1936). The Hero: A Study in Tradition, Myth and Drama. Mineola, NY: Dover Publications. (Republished 2003)
Smidchens, Guntis (2007). „National Heroic Narratives in the Baltics as a Source for Nonviolent Political Action”. Slavic Review. 66,3: 484—508. doi:10.2307/20060298.