Јосиф Капилери (Kappileri) путујући фотограф-дагеротипист, први чије је деловање забележено у Србији, у XIX веку. Огласом у Србским новинама (1844), оглашава своје деловање ("три пута заредом") и јавља „почитаеуму публикуму да... обитава у кавани Дунавовића, до Варош капије... и (да) има машину за дагеротипирање – малање – лица која врло добро и са најбољим изгледом излазе. Малање ово бива за 20 до 40 секунада“.

Будући да ниједно Капилеријево дагеротипско дело није сачувано, о њему се сведочи само на основу сачуваних новинских огласа. То су извори на које се позивају и писци свих до сада објављених а релевантних прегледа историје српске фотографије 19. века.

Необично је да је име Капилерија из заборава извукао комедиограф Бранислав Нушић, 1935, уз тврдњу да је К. „први у Београду имао фотографску радњу“. Иако тај податак није сасвим тачан (први је „имао радњу“ фотограф Гантенбајн, а Капилери је само први пролазни, путујући фотограф-дагеротипист) Нушић се тако сврстао међу најраније историчаре српске фотографије.

• Србске новине, 26. август; 6. септембар; 9. септембар 1844. Огласи Ј. Капилерија;
• Бранислав Нушић, Из полупрошлости, Београд: Геца Кон, 1935, 204. Коларић: 1960, 197-207;
• Бранибор Дебељковић, Стара српска фотографија, Beograd, 1977, pp. 7 (наведен оглас у целости);
• Goran Malić, „Obdobje dagerotipije v srpski fotografji od 1839 do 1855“, Fotografija od Janeza Puharja do prve svetovne vojne (zbornik sa simpozijuma), Kranj, 27. 11. 2008, pp. 91-104.
• Горан Малић, Летопис српске фотографије 1839-2008. Београд : Фотограм, 2009.