Држава Дејановића и остале српске обласне државе током 1370-тих и 1380-тих година
Цар Урош је Јовану, као блиском сроднику (брату од тетке), доделио титулу деспота, са којом се он у изворима први пут јавља 1373. године.[6]
Обнова и ширење власти браће Дејановић, почиње после Маричке битке1371. године. Они су, користећи се тадашњим приликама, обновили очеву државу и удвостручили је. Потиснули Влатковог малолетног сина, кесара Угљешу и овладали Прешевом, Иногоштем (Сурдулица), Славиштем и Врањем. Преузели су и област деспота Јована Оливера (Овче Поље и област дуж леве обале Вардара) од његових малолетних синова, а запосели су и део некадашњих поседа Мрњавчевића у источном делу данашње Македоније. Браћа Драгаши су након 1371. године признали врховну власт султанаМурата I, али се сматра да су ова ширења извели без османске војне помоћи и да су у својој области задржали велики степен независности.[6]
Јован Драгаш је умро око 1378. године, а владавину над државом Дејановића је преузео његов млађи брат Константин, коме се све више у владавини прикључује њихова мајка, монахиња Јевгенија.[1][2]
Претпоставља се да област Драгачево у Моравичком округу носи име по Јовану Драгашу. Цар Душан је дао на управу Јовановом оцу севастократору и деспоту Дејану, родоначелнику династије Дејановића илити Драгаша а Јовану је након поделе са братом Константином припала област десно од Моравице (Западне Мораве). Одатле и веза са Драгашевим именом.
