Роуз је 1956. открио да је хомосексуалац у писму свом блиском пријатељу са колеџа, Лоренсу Мекгилверију, након је његова мајка открила његову оријентацију и приморала га да потражи помоћ психијатра.[1]
Године 1956. након завршетка колеџа, отишао је на Академију за оријенталне студије у Сан Франциску, где је студирао компаративну анализу религија. Тамо је изучавао различите духовне школе: хиндуизам, будизам, јудаизам и суфизам и др. и то на изворним језицима. Тамо је магистрирао. Након посете руске православне цркве Саборне радости свих који Тугују у Сан Франциску, раскинуо је са будизмом и почео да изучава православну духовност, учио руски језик и проучавао православну литературу.
Године 1961. је напустио Академију за оријенталне студије у Сан Франциску. У фебруару 1962. године примио је православно крштење, Руске заграничне православне цркве. Био је духовни син Светог Јована Шангајског. Након крштења, упознао се са потомцима руских емиграната дипломске православне Богословије и заједно су објављивали билтен „Православни гласник“. Убрзо су отворили продавницу православних икона и књига — једну од првих у САД, која је убрзо постала један од духовних центара руског православља у Америци. Јуџин је интензивно проучавао руски и црквенословенски језик, био је чтец у цркви. Дипломирао је на Православном теолошком факултету у Сан Франциску.
Године 1967. у шуми у северној Калифорнији, у близини града Платини изградио је манастир, у који се преселио 1969. године. Године 1970. замонашио се и узео име Серафим у част Светог Серафима Саровског. У манастиру, који је назван „Манастир братства Светог Германа од Аљаске“, наставио је да објављује православне новине, пише и објављује дела духовног, образовног и теолошког садржаја. Манастир светог Германа Аљаског је православниманастир посвећен Светом Герману Аљаском и припада Епархији западноамеричкој Српске православне цркве.
Манастир је почео да се гради 1967. године када су Јуџин Роуз и Глеб Подмошенски из братства Светог Германа Аљаског купили земљиште у удаљеној планинској области у Калифорнији, неколико миља од малог села Платинум у северној Калифорнији. 1969. године, са благословом Архиепископа Западне Америке и Сан Франциска Антонија (Медведева) (Руска загранична црква) основан је манастир као место за подвиге чланова братства Светог Германа Аљаског.
Манастир издаје мисионарску литературу на енглеском језику у својој издавачкој кући Сент Херман Прес. Захваљујући деловању братства манастира Светог Германа, много Американаца је прешло у православље. У манастиру су лек и утеху тражили и налазили болесни, зависници од дроге, припадници разних секти. Отац Серафим је свима посвећивао посебну пажњу, саветујући им увек рад и молитву, дисциплину и истрајност.[2]
Братство је у пријатељским везама са америчким староседеоцима - Индијанцима из оближњег градића Котонвуд. Индијанске старешине посећују манастир, а долазе и на свеноћно васкршње богослужење. У близини манастира је 1979. године основан и скит свете Ксеније, у којем живи и Богу се моли женско монаштво.[3][4] Свети отац Серафим Роуз био је изузетно активан у мисионарском раду. Својим проповедима и богословским радовима заступао је истинитост учења православне вере и погрешног модерног духа и свих модерних порока. Он је први амерички православни свештеник који је повезан с патристичком традицијом Цркве. Свети Оци Цркве и испосници, нарочито монашке заједнице у Русији Валаама и Оптине, имале су пресудног значаја у духовном формирању младог Јуџина. Генерација младог нараштаја у Сједињеним Државама, каже Јуџин, духовно је мртва, без компаса је. „Христос је једини излаз из овога света“, често би говорио и писао отац Серафим. Нека од дела о. Серафима преведена су и на српски језик. Овде свакако треба издвојити дело "Душа после смрти" које је превео Слободан Продић. Дело је до сада доживело четири издања.
Друга његова важна дела су књиге "Нихилизам", "Православље и религија будућности", "Бог се открива људском срцу", "Постање, стварање и први човек", "Место Августина Хипонског у Православној Цркви".[тражи се извор]
Умро је 1982. године, у својој 48. години, од болести.
Увелико се прича међу верним православним народом о његовој скорој и догледној канонизацији. Већ се израђују иконе са његовим ликом, служе литургије у његову част и праве молитве посвећене њему.[тражи се извор]
Отац Серафим Роуз у својој келији, слика Андреја Миронова
Келија оца Серафима
Гроб оца Серафима
Референце
^ абBalchunas, Michael (2001). „Lives of a Saint” [Животи свеца]. Pomona College Magazine. Claremont, CA: Pomona College. 37 (2). Архивирано из оригинала 14. 4. 2012. г.
