Јежеви[2] (лат.Erineaceidae) су породица сисара која садржи две потпородице праве јежеве (лат. Erinaceinae), који имају бодље и гимнуре - чекињаве јежеве (лат. Galericinae), који имају чекиње уместо бодљи.[3] Оне се даље деле на неколико савремених родова са 24 врсте.
Према традиционалној класификацији јежеви су сврставани у ред бубоједа (лат. Insectivora), међутим након што је утврђено да је тај ред полифилетски.[4] Јежеви су премештени у монотипични ред Erinaceomorpha, према неким ауторима породица је део реда Eulipotyphla, који чини заједно са породицама из реда Soricomorpha.
Опис
Заједничка карактеристика свих јежева је да им је тело покривено бодљама, које су заправо длаке које су кроз еволуцију промениле свој облик и функцију. Изнутра су шупље, а нема их на трбуху, екстремитетима и лицу. У опасности се склупчавају, при чему крију те незаштићене делове тела. Сви јежеви имају мало, здепасто тело, дугачку њушку и мале уши. Екстремитети су им кратки. На њима имају по пет прстију. Имају ситне очи и релативно слабо виде, али им је њух веома осетљив, те се на њега највише ослањају у потрази за храном. Сви су углавном ноћне животиње. Све врсте јежева су првенствено становници тла, међутим постоје ретки изузеци који се пењу по дрвећу и жбуњу у потрази за храном. Већина јежева може и да плива. Ова породица бубоједних сисара је распрострањена свуда у свету, сем већег дела Јужне Америке, а нема их у Аустралији и Новом Зеланду, ни на Антарктику. У погледу исхране могли би се дефинисати као сваштоједи, али преферирају инсекте, глисте, црве и сличне животиње које су нешто храњивије, али једу и биљну храну. Насељавају шуме и поља са жбуњем, степе и пустиње.
Еволуција
Еринацеиди су релативно примитивна група плаценталних сисара, који су се мало променили од времена својих раних предака у еоцену. Такозвани џиновски јеж (заправо гимнури) Deinogalerix, из миоцена са острва Гаргано (дела садашње Италије), био је величине великог кунића и могао је да једе кичмењачки плен или лешеве, а не инсекте.[5]
Систематика
Донедавно је ова породица сврставана у ред Erinaceomorpha, али је он спојен са парафилетским редом Soricomorpha, чиме је створен ред Eulipotyphla. Показало се да је ред Eulipotyphla монофилетски.[6] Ред Soricomorpha био је парафилетски, јер је породица ровчица (лат. Soricidae) у ближем сродству са породицом јежева (лат. Erineaceidae) него са другим породицама које су сврставане у ред Soricomorpha.[7]
Породица јежева (лат. Erineaceidae) данас обухвата 24 врсте, које су груписане у 10 родова и 2 потпородице:
^„Јежеви”. Бионет школа. Архивирано из оригинала 13. 04. 2010. г. Приступљено 27. 01. 2009.
^Hutterer, R. (2005). "Family Erinaceidae". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. "Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference" (3rd ed.).
^Robin MD Beck; Olaf RP Bininda-Emonds; Marcel Cardillo; Fu-Guo Robert Liu; Andy Purvis (2006). „A higher level MRP supertree of placental mammals”.
^Roca, A.L.; G.K. Bar-Gal; E. Eizirik; K.M. Helgen; R. Maria; M.S. Springer; S.J. O'Brien & W.J. Murphy (2004). „Mesozoic origin for West Indian insectivores”.
^Reiter C, Gould GC (1998). „Thirteen Ways of Looking at a Hedgehog”. Natural History. 107 (6): 52.
^„WildlifeTrust.org.uk”. WildlifeTrust.org.uk. Архивирано из оригинала 12. 2. 2013. г. Приступљено 2013-02-28.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Литература
Шорић, В. (1997). Морфологија и систематика хордата. Природно-математички факултет Крагујевац.
Roca, A.L.; G.K. Bar-Gal; E. Eizirik; K.M. Helgen; R. Maria; M.S. Springer; S.J. O'Brien & W.J. Murphy (2004). „Mesozoic origin for West Indian insectivores”. Nature. 429 (6992): 649—651. PMID15190349. doi:10.1038/nature02597.
Hutterer, R.. "Family Erinaceidae". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. 2005. ISBN978-0-8018-8221-0. стр. 212–219..
.jpg)
