Јегричка је река у северној Србији, у јужном делу Бачке у Аутономној Покрајини Војводина. Површина слива ове реке је око 144.200 ha, дужина слива правца запад-исток износи око 100 km, а ширина око 14,5 km.
Ток реке
Јегричка код ЖабљаЈегричка приказана на југу Бачке
Јегричка представља највећу речицу на Бачкој јужној лесној тераси. Некада најдужа аутохтона војвођанска река, нема класичан извор и представља систем повезаних бара кроз које вода отиче до свог ушћа у реку Тису. Водом се снабдева из више депресија јужно од места Деспотово, где се и налази њен природни почетак.
Код Деспотова спајају се депресије – кракови Јегричке и формирају јединствени водоток који се на 37. километру код Жабља улива у Тису.
У близини Темерина Јегричка се дели на два дела. Једним делом тече ка северу, протиче поред села Госпођинци и завршава се у мочварама око Жабља. Други део напаја рибњак код Жабља, величине 0,98 km², тече ка југоистоку и код Јуришне Хумке се улива у Тису.
Последњим регулацијама Јегричка је укључена у велики Хидросистем ДТД, чиме је изгубила особине природног тока, тако да је данас највећим делом каналисана, у склопу поменутог система. Њен доњи ток у дужини од око 15 km данас је рибњак у коме се налазе четири острва-греде. Регулацијом су на овој речици изграђени следећи објекти: водозахватна устава Деспотово, преливни праг код Змајева за регулисање нивоа воде, устава Жабаљ и црпна станица на самом уливу Јегричке у Тису. Са овим објектима водни режим Јегричке није природан већ диригован. Управо је режим вода један од најважнијих чинилаца за развој живог света.
Од ретких и угрожених врста поред белог локвања и барске папрати, овде се налазе водени орашак и мешинка. Мешинка је по својој животној форми интересантна инсективорна биљка месождерка, која се храни тако што подводним мешковима „хвата“ ситне водене организме. У Јегричкој су своје уточиште нашли и данашњи биљни реликти који по многима представљају остатак флоре из топлих периода терцијара, када је на просторима јужне Европе владала суптропска клима. Такве су бројне врсте влажних и водених станишта: вежљика, водољуб, дрезга, кроцањ, подводница, бели локвањ, локвањић, водена папрат, водени орашак и увијуша.
Фауна
Рибе
Јегричке поред домаћих врста, заступљене су и популације страног порекла, као последица утицаја човека.
Фауна риба представљена је са 20 врста груписаних у оквиру шест фамилија. На основу броја представника доминира фамилија шарана. Унесене или рибе страног порекла потичу са Далеког истока (сребрни караш, бели амур и амурски чебачок) и из Северне Америке (амерички патуљасти сом и сунчица).
На списку риба налази се више ретких и угрожених врста од којих су најзначајније чиков, штука, смуђ, сом и шаран и буцов .
Водоземци и гмизавци
Као влажно подручје пружа повољне станишне услове за развој и живот водоземаца и гмизаваца. Представници водоземаца су мали водењак и осам врста жаба, а од гмизаваца присутна је ретка и угрожена врста барске корњаче и две врсте змија: белоушка и рибарица.
Сисари који настањују обалу Јегричке у великом броју припадају строго заштићеним дивљим врстама, има и оних који се налазе на Прелиминарном списку врста за Црвену књигу кичмењака Србије, а једна од њих је видра. Представници глодара са обале ове реке су водена волухарица, пољски миш и пољска волухарица, као и бизамски пацов. Од представника месождера могу се издвојити ласица, куна белица, јазавац и лисица, а од ловне дивљачи срна и зец.
_13.jpg)
_12.jpg)
_11.jpg)
_04.jpg)
_05.jpg)
_02.jpg){kind=small}
_03.jpg)
