Прва јањска саборовања су одржана још за вријеме Краљевине Југославије, али су прекинута током успоставе НДХ, а комунистичке власти су га коначно и забраниле 1941. године. Сабор је обновљен 2. јуна1991. године када му је присуствовао и патријарх српски господин Павле, који је водио службу на архијерејској литургији. Послије тога, патријарх је сабор походио још неколико пута.[2] Окупљање народа око манастира Глоговца забиљежено је још од настанка првог глоговачког манастира, изграђеног у првој половини XIV вијека, за који се сматра да је био задужбина српског краља Милутина, којег су Турци порушили и запалили 1463. године. Манастир је обновљен у другој половини XIX вијека када му је озидана купола. У Другом свјетском рату запаљен од стране усташа.[3] Све је то утицало да организовано саборовање уз саслужење црквених отаца почиње тек почетком XX вијека. Манастир је у потпуности обновљен пред крај XX вијека. Сабор је веома цијењен у народу и у црквеним круговима.[4]
Важност сабора
Порта манастира Глоговац - мјесто одржавања Јањског сабора
Јањски сабор је једна од најстаријих и најмасовнијих манифестација становништва шиповачког краја. Она одражава свијест народа о трајању и очувању на тим просторима, под окриљем Српске православне цркве. Сабор представља смотру народног и културног стваралаштва, са изложбама рукотворина и умјетнина, разних ручно прављених и резбарених предмета, ратарских алатки, справљених разних прехрамбених производа из домаће радиности, од којих су свакако најпознатији јањски плетени сир од необраног млијека (гужваш и плета како га зову у тим крајевима)[5] и чувени јањски кајмак,[6] као и ручно тесане посебне троножне столице (тзв. јањски столац какве прави Миленко Миловац из Липоваче)[7] из једног комада дрвета. У културно-умјетничком програму учествују етно-групе и културно-умјетничка друштва, писци, гуслари и рецитатори.[8] Важност Јањског сабора јесте и у томе што представља највеће нематеријално културно добро народа јањског краја.
Спортска такмичења
Јањски сабор има и свој спортски дио, који чине разна такмичења: трка за крст Манастира Глоговац, бацање камена с рамена, скок у даљ и натезање конопаца, за које најбољи учесници добијају разне награде. Своје коријене у Јањском сабору има и посебна спортско-културна манифестација Јањски вишебој. Суштина овакве врсте саборовања је да се на њему скупљају и они који не станују више на Јањској висоравни. Највише посјетилаца изван Шипова долази из Војводине, гдје је отишла већина становништва јањског краја, у току колонизације и аграрне реформе 1945-1948, послије Другог свјетског рата.[9]
Традиција сабора
Манастир Глоговац изнутра за вријеме трајања сабора, Архијерејска литургија, 2008. године
Сабор је 2018. године одржан по 28. пут, у форми вјерског сабора.[10] Одређене програме направе и Удружења Јањана у Србији, заједно са њиховим земљацима који су остали у родном крају.
У току манифестације, локално свештенство организује свечани ручак за званице и сав вјерујући народ. Домаћин манифестацији је сваке године епископ бихаћко-петровачки (прије епископи Хризостом и Атанасије Ракита, а данас је то епископ Сергије) који у току сабора рукополаже свештенике и држи бесједу.[11] Послије тога дијеле се грамате заслужнима.
Архијерејско саслужење увијек предводи онај који у црквеној хијерархији има већи чин. Јањски сабор има и свог кума, то је обично угледни привредник, који највише материјално помогне манифестацију.[12] Сабору присуствују и представници војног и политичког врха Републике Српске, као и директори јавних, просвјетних и културних институција са подручја општине Шипово.[13]
Географски положај
Саборује се у порти Глоговачког манастира, који географски припада МЗ Бабићи, 20 километара удаљеном од Шипова, на сјеверозападу Републике Српске, у прелијепом окружењу клисуре рјечице Глоговац. Најближа села су му Бабин До и Чуклић. Јањски сабор је значајна и препознатљива манифестација која увијек буде веома посјећена.[14]Јањском сабору, сваке године, присуствује више хиљада људи.[15]
.png)
