Čingiz Ajtmatov

Čingiz Ajtmatov
Ajtmatov u 2003. godini
Puno imeÇıñğız Aytmatov
Datum rođenja(1928-12-12)12. decembar 1928.
Mesto rođenjaselo Šeker, Kirgiska SSSR
 Sovjetski Savez
Datum smrti10. jun 2008.(2008-06-10) (79 god.)
Mesto smrtiNirnberg
 Nemačka[1]

Čingiz Ajtmatov (kirgijski: Чыңгыз Айтматов, ruski: Чинги́з Тореку́лович Айтма́тов, 12. decembar 1928 - 10. jun 2008) bio je kirgijski pisac koji je stvarao na ruskom i kirgijskom. Najpoznatija je osoba u kirgijskoj književnosti.[2][3][4] Čingizov otac je bio Kirgiz, a majka Tatarka. Oboje su bili državni službenici u Šekeru. Godine 1937. njegov otac je optužen za „građanski nacionalizam” u Moskvi te je bio uhapšen i pogubljen 1938. Ajtmatov je živeo u vreme kada se Kirgistan pretvarao iz jedne od najudaljenijih zemalja Ruskog carstva u republiku SSSR. Studirao je u sovjetskoj školi u Šekeru, te je nakon toga radio razne poslove.

Godine 1946. je počeo da studira poljoprivredu u Biškeku, ali se kasnije prebacio na književnost u Moskvi, gde je živio od 1956. do 1958. Narednih osam godina radi za novine Pravda. Na ruskom jeziku 1952. objavljuje dve publikacije „Novine dečaka Džiuja” i „Ашым”. Njegov prvi rad objavljen u Kirgistanu je bio „Ак Жаан” (Bela kiša, 1954), a poznata novela „Džamila”" (Jamila) objavljena je 1958. Dva puta je bio član žirija na Moskovskom filmskom festivalu.[5] Godine 1994. bio je član žirija na 44. Berlinskom filmskom festivalu.

Ajtmatov je pretrpio zatajenje bubrega, 16. maja 2008. te je primljen u bolnicu u Nirnbergu, u Nemačkoj, gde je umro od upale pluća 10. juna 2008 u dobu od 79 godina. Nakon smrti posmrtni ostaci su preneti u Kirgistan, gde je sahranjen. Dobitnik je Austrijske državne nagrade za evropsku književnost 1993. godine. Bio je kirgistanski ambasador u Evropskoj uniji, NATO-u, Unesku i zemalja Beneluksa.

Život

Čingiz je rođen od oca Kirgiza i majke Tatarke. Ajtmatovljevi roditelji su bili državni službenici u Šekeru. Njegov otac je 1937. godine u Moskvi optužen za „buržoaski nacionalizam“, uhapšen i pogubljen 1938. godine.[1]

Ajtmatov je živeo u vreme kada se Kirgistan transformisao iz jedne od najudaljenijih zemalja Ruske imperije u republiku SSSR. Budući autor je studirao u sovjetskoj školi u Šekeru. Radio je i od malih nogu. Sa četrnaest godina bio je pomoćnik sekretara u Seoskom sovjetu. Kasnije je radio kao poreznik, utovarivač, inženjerski pomoćnik i nastavio sa mnogim drugim poslovima.

Godine 1946, počeo je da studira na Odseku za stočarstvo Kirgiškog poljoprivrednog instituta u Frunzu, ali je kasnije prešao na studije književnosti na Književnom institutu Maksima Gorkog u Moskvi, gde je živeo od 1956-58. Sledećih osam godina radio je za Pravdu. Njegove prve dve publikacije su se pojavile 1952. na ruskom jeziku: „Novinski dječak Džiuio“ i „Ašim“. Njegovo prvo delo objavljeno na kirgiskom je „Ак Жаан” (Bela kiša, 1954), a poznato delo „Džamila” pojavilo se 1958. Godine 1961, bio je član žirija 2. Moskovskog međunarodnog filmskog festivala.[5] Godine 1971, on je bio član žirija na 7. Moskovskom međunarodnom filmskom festivalu.[6]

Godine 1980. je objavljen njegov prvi roman Dan traje više od sto godina; njegov sledeći značajan roman, Mesto lobanje, objavljen je 1987. Dan traje više od sto godina i drugi spisi su prevedeni na nekoliko jezika.

Godine 1994, bio je član žirija na 44. Berlinskom međunarodnom filmskom festivalu.[7] Godine 2002, bio je predsednik žirija na 24. Moskovskom međunarodnom filmskom festivalu.[8]

Ajtmatov je doživeo zatajenje bubrega i 16. maja 2008. primljen je u bolnicu u Nirnbergu, Nemačka, gde je 10. juna 2008. umro od upale pluća u 79. godini.[1] Nakon njegove smrti, Ajtmatovi posmrtni ostaci preneti su avionom u Kirgistan, gde su održane brojne ceremonije pre nego što je sahranjen na groblju Ata-Bejit, čije je osnivanje sam pomogao[9] i gde je najverovatnije sahranjen njegov otac,[10] u selu Koj-Taš, okrug Alamudun, region Čuj, Kirgistan.

Njegova čitulja u Njujork Tajmsu ga je okarakterisala kao „komunističkog pisca čiji su romani i drame pre raspada Sovjetskog Saveza davali glas narodu udaljene sovjetske republike Kirgizije“ i dodaje da je „kasnije postao diplomata, prijatelj i savetnik sovjetskog vođe Mihaila Gorbačova.“[11]

Rad

Ajtmatov 2007. godine

Čingiz Ajtmatov pripadao je posleratnoj generaciji pisaca. Njegov rad pre Džamile[12] nije bio značajan, nekoliko kratkih priča i kratki roman pod nazivom Licem u lice. Ali Džamila je bila ta knjiga koja je pokazala autorov potencijal. Gledano očima adolescentnog dečaka, ona priča o tome kako se Džamila, seljanka, koju je rat razdvojio od muža vojnika, zaljubljuje u vojnog invalida koji je ostao u njihovom selu dok svi rade na dovozu i transportu žita. usev. Ajtmatovljeva reprezentativna dela su i kratki romani Zbogom, Gulsari!,[13] Bela lađa, Dan traje više od sto godina,[14] i Mesto lobanje.

Ajtmatov je 1963. godine nagrađen Lenjinovom nagradom za Priče o planinama i stepama (kompilaciji koja uključuje Jamilu, Prvi učitelj i Zbogom, Gulsari!), a kasnije mu je dodeljena Državna nagrada za Zbogom, Gulsari! Umetnost Ajtmatova veličali su njegovi poštovaoci.[15] Čak su i kritičari Ajtmatova pominjali visok kvalitet njegovih romana.[16]

Glavna dela

(Ruska imena u zagradama)

  • A Difficult Passage ("Трудная переправа", 1956)
  • Face to Face ("Лицом к лицу", 1957)
  • Jamila[17] ("Джамиля", 1958)
  • The First Teacher ("Первый учитель", 1962)
  • Tales of the Mountains and Steppes ("Повести гор и степей", 1963)
  • Farewell, Gulsary![18]("Прощай, Гульсары", 1966)
  • The White Steamboat ("Белый пароход", 1970)
  • The Ascent of Mt. Fuji ("Восхождение на Фудзияму", 1973)
  • Spotted Dog Running On Seashore ("Пегий пес, бегущий краем моря", 1977)
  • Cranes Fly Early (Ранние журавли, 1979)
  • The Day Lasts More Than a Hundred Years ("И дольше века длится день", 1980)
  • The Scaffold ("Плаха", 1986)
  • Cassandra's Brand ("Тавро Кассандры", 1996)
  • When The Mountains Fall ("Когда горы падают", 2006)

Engleski prevodi

Reference

  1. ^ а б в "Kyrgyz writer, perestroika ally Aitmatov dies Архивирано на сајту Wayback Machine (27. октобар 2020)," Reuters UK, 10 June 2008
  2. ^ Peter Rollberg (2016). Historical Dictionary of Russian and Soviet Cinema. US: Rowman & Littlefield. стр. 35—36. ISBN 978-1442268425. 
  3. ^ Porter, Robert, ур. (18. 6. 2008). „Chingiz Aitmatov: Leading novelist of Central Asia”. The Independent. Приступљено 22. 2. 2020. 
  4. ^ „AITMATOV, Chingiz (Torekulovich)”. The World’s #1 Online Encyclopedia. Приступљено 22. 2. 2020. 
  5. ^ а б „2nd Moscow International Film Festival (1961)”. MIFF. Архивирано из оригинала 16. 1. 2013. г. Приступљено 4. 11. 2012. 
  6. ^ „7th Moscow International Film Festival (1971)”. MIFF. Архивирано из оригинала 2014-04-03. г. Приступљено 2012-12-22. 
  7. ^ „Berlinale: 1994 Juries”. berlinale.de. Приступљено 2011-06-09. 
  8. ^ „24th Moscow International Film Festival (2002)”. MIFF. Архивирано из оригинала 2013-03-28. г. Приступљено 2013-03-30. 
  9. ^ „KYRGYZSTAN: CHINGIZ AITMATOV, A MODERN HERO, DIES”. EurasiaNet. 2008-06-11. Архивирано из оригинала 2010-03-31. г. Приступљено 2009-07-26. 
  10. ^ „Chingiz Aitmatov's Lifelong Journey Toward Eternity”. Radio Free Europe, Radio Liberty. 2008-12-12. Приступљено 2009-07-26. 
  11. ^ Chingiz Aitmatov, Who Wrote of Life in U.S.S.R., Is Dead at 79 by Bruce Weber in The New York Times, 15 June 2008
  12. ^ Chingiz Aitmatov. Jamila. Translated by Fainna Glagoleva. Prepared for the Internet by Iraj Bashiri, 2002.
  13. ^ Chingiz Aitmatov. FAREWELL, GYULSARY! Translation into English by Progress Publishers, 1973
  14. ^ The Day Lasts More than a Hundred Years by Chingiz Aitmatov Архивирано 2007-08-21 на сајту Wayback Machine, book preview
  15. ^ Iraj Bashiri. The Art of Chingiz Aitmatov's Stories (discussion of Aitmatov's characters)
  16. ^ S.V.Kallistratova. We were not silent. Open letter to writer Chingiz Aitmatov, 5 May 1988
  17. ^ Chingiz Aitmatov. Jamila. Translated by Fainna Glagoleva. Prepared for the Internet by Iraj Bashiri, 2002. http://www.angelfire.com/rnb/bashiri/Stories/Jamila.html
  18. ^ Chingiz Aitmatov. FAREWELL, GYULSARY! Translation into English by Progress Publishers, 1973;http://www.angelfire.com/rnb/bashiri/Stories/Gyulsary.html (Text in English)

Literatura

  • Kolesnikoff, Nina. Myth in the Works of Chingiz Aitmatov. Lanham, MD: University Press of America, 1999.
  • Tumanov, Vladimir "Mythic Cycles in Chingiz Aitmatov’s Spotted Dog Running Along the Seashore." Canadian Slavonic Papers 38 (1-2 March-June)1996: 135-154.
  • Boris Chlebnikov und Norbert Franz: Cingiz Ajtmatov. München: Ed. Text und Kritik. 1993. ISBN 978-3-88377-409-1.
  • Irmtraud Gutschke: Menschheitsfragen, Märchen, Mythen. Zum Schaffen Tschingis Aitmatows. Halle u. a. . Mitteldeutscher Verlag. 1986. ISBN 978-3-354-00091-9. 
  • Erika Haber: The myth of the non-Russian. Iskander and Aitmatov's magical universe. Lanham, Md. u. a. . Lexington Books. 2003. ISBN 978-0-7391-0531-3. 
  • Michael Martens: Mein Lebensziel ist das Schaffen. Ein Gespräch zur Person und über die Zeit mit Tschingis Aitmatow. Winsen/Luhe u. a.: Boldt. 1998. ISBN 978-3-928788-26-7.
  • Robert Porter: Four contemporary Russian writers. Oxford u. a.: Berg. 1989. ISBN 978-0-85496-246-4.
  • Казак В. Лексикон русской литературы XX века = Lexikon der russischen Literatur ab 1917 / [пер. с нем.]. — М.: РИК «Культура», — XVIII, 491, [1] с. — 5000 экз. —. 1996. ISBN 978-5-8334-0019-7..
  • Кто есть кто в мировой политике / Отв. ред. Л. П. Кравченко. — М.: Политиздат, 1990. — pp. 5.
  • Исонов А., Психологизм современной прозы: На материале творчества Чингиза Айтматова, А.- А,, 1985.
  • Рыскулова Ж., Восприятие творчества Чингиза Айтматова в англоязычных странах, Фрунзе, 1987.
  • Гачев Г. Д., Чингиз Айтматов: В свете мировой культуры, Фрунзе, 1989.
  • Айтматов, Чингиз Торекулович // Казахстан. Национальная энциклопедия. — Алматы: «Қазақ энциклопедиясы», — Т. I. —. 2004. ISBN 978-9965-9389-9-3..

Spoljašnje veze

Čingiz Ajtmatov на Викимедијиној остави.