Ventrikularni sistem

Brain: Ventrikularni sistem
Ventrikularni sistem mozga
3D prikaz moždanih komora
Plavo- Lateralne komore
Tirkizno - Monroov kanal
Žuto - Treća moždana komora
Crveno - Silvijev akvadukt
Ljubičasto - Četvrta moždana komora
Zeleno- nastavak na centralni kanal kičmene moždine
Latinski Ventriculi cerebri
NeuroNames ancil-192

Ventrikularni sistem mozga predstavlja skup međusobno povezanih komora ispunjenih cerebrospinalnom tečnošću. Komorski sistem se nastavlja na centralni kanal kičmene moždine. Ceo sistem, zajedno sa centralnim kanalom, obložen je ependimskim ćelijama koje predstavljaju posebno diferencirane ćelije epitela.

Struktura

Ventrikularni sistem čoveka se sastoji iz četiri komore[1]:

  • Lateralne komore (po jedna u levoj i desnoj hemisferi)
  • Treća moždana komora
  • Četvrta moždana komora

Lateralne komore

Lateralne komore su parne strukture, smeštene ispod leve i desne hemisfere velikog mozga. Sastoje se iz čeonog roga, središnjeg dela, potiljačnog roga i slepoočnog roga. Središnji deo je povezan sa trećom moždanom komorom preko Monroovog otvora.

Treća moždana komora

Nalazi se u međumozgu između levog i desnog talamusa, dok njen pod čini hipotalamus. Sadrži brojna ispupčenja, a preko Silvijevog akvadukta je povezana sa četvrtom moždanom komorom.

Četvrta moždana komora

Smeštena je u moždanom stablu. Njen krov čini mali mozak, a pod grade produžena moždina i deo moždanog mosta. Četvrta komora je proširena i liči na rog (lat. rogoidea). Sadrži tri otvora preko kojih se cerebrospinalna tečnost odliva u subarahnoidni prostor mozga.

Ultrastrukture ćelija horoidnog pleksusa

Horoidni pleksus

Duž zida kanala svake komore nalaze se ćelije horoidnog pleksusa (lat. Plexus chorideus). One su odgovorne za stvaranje, cirkulaciju i odstranjivanje cerebrospinalne tečnosti. To su modifikovane ependimske ćelije koje su spojene čvrstim međućelijskim vezama, a na svojoj površini obrazuju mikrovile. Cilije koje se nalaze između mikrovila su odgovorne za pokretanje cerebrospinalne tečnosti. Ćelije horoidnog pleksusa specifične su po poziciji Na+/K+ pumpi koje se nalaze na apikalnoj strani, što nije odlika ćelija u drugim organskim sistemima. One u potpunosti izoluju cerebrospinalnu tečnost od kapilara.[2]

Funkcije

Glavna uloga cerebrospinalne tečnosti je zaštitna uloga od potresa i udaraca. Druga bitna uloga jeste održavanje homeostaze centralnog nervnog sistema. Ćelije horoidnog pleksusa održavaju hemijsku stabilnost cerebrospinalne tečnosti. One aktivno sekretuju različite proteine i jone, obezbeđujući mozgu tečnu unutrašnju sredinu koja ima stabilan hemijski sastav. Transportna funkcija horoidnog pleksusa obuhvata prenošenje glukoze, amino-kiselina, vitamina i gvožđa u mozak, dok ekskretorna funkcija obuhvata uklanjanje nepotrebnih produkata metabolizma ćelija nervnog sistema.[3]

Reference

  1. ↑ Schulte, Erik; Schuenke, Michael; Schumacher, Udo (2010). Head and Neuroanatomy. 
  2. ↑ Spector, Reynold; Johanson, Conrad E.. „The Mammalian Choroid Plexus”. 
  3. ↑ „Age-related changes in choroid plexus and blood-cerebrospinal fluid barrier function in the sheep”. Pristupljeno 18. 3. 2018. 

Literatura

  • Schulte, Erik; Schuenke, Michael; Schumacher, Udo (2010). Head and Neuroanatomy.