Kralj Milan Obrenović je abdicirao 22. febraura 1889. godine. Nasledio ga je maloletni sin Aleksandar, mesto koga je vladalo Namesništvo: Jovan Ristić, gen. Kosta Protić i gen. Jovan Belimarković. Zbog sukoba oko radikala i Namesništva u vezi sa trećim namesnikom nakon smrti gen. Protića, Namesništvo je smenilo radikalsku vladu, pa je formirana vlada liberala. Kralj Aleksandar je 1. aprila 1893. godine izvršio državni udar proglasivši se pre vremena za punoletnog. Dok su radikali odobrili ovakav potez liberali su bili suzdržani. Januara 1894. godine u srbiju se nezakonito vratio stari kralj Milan. Naime, Milan je sa radikalima sklopio dogovor po kome će nakon abdikacije otići iz zemlje i neće se više vraćati sem u slučaju bolesti mladoga kralja. Takođe se odrekao člana kraljevskog doma i srpskog državljanstva. Za uzvrat dobio je tri miliona franaka, od kojih je dva miliona obezbedio ruski car. Radikali su doneli i poseban zakon o tome kako bi ovezbedili poštovanje dogovora. Štampa je oštro napadala kralja Milana zbog njegovog mešanja u vlast. Štampa nije smela da napada članove kraljevskog doma, ali kralj Milan to nije ni bio, čak nije bio ni srpski državljanin. Izdat je ukaz (podzakonski pravni akt) kojim je suspendovan zakon o bivšem kralju. Kralj Aleksandar je 9. maja 1894. godine izvršio drugi državni udar, obustavio je Ustav Srbije od 1888. godine i vratio na snagu Ustav Srbije od 1869. godine. Srbiju su potom potresli sledeći događaji: Ivanjdanski atentat 1899. godine, ženidba kralja Aleksandra sa dvorskom damom njegove majke Dragom Mašin 1900. godine, smrt kralja Milana u Beču 1901. godine. Kralj Aleksandar je izvršio treći državni udar 6. aprila 1901. godine oktroišući novi ustav. Ustav od 1901. godine se naziva i Aprilski ustav, kao i Oktroisani sutav.

Plašeći se da neće imati muškog potomka u Ustav, kralj je uveo odredbu o mogućnosti da žena nasledi presto.

Uvedeno je dvodomno narodno predstavništvo - Senat i Narodna skupština. U Senat ulaze članovi „po pravu“: prestolonaslednik, beogradski arhiepiskop, niški episkop, 30 članova koje imenuje kralj (doživotni senatori) i 18 izbornih. Aktivno biračko pravo imaju osobe starije od 21 godinu koje plaćaju porez od bar 45 dinara. Pasivno biračko pravo imaju osobe starije od 40 godina koje plaćaju porez od bar 200 dinara. Narodna skupština ima 130 poslanika. Pravo da biraju imaju punoletne osobe koje plaćaju porez veći od 15 dinara, a pravo da budu birani imaju osobe starije od 30 godina koje plaćaju porez veći od 60 dinara. Mandat traje četiri godine. Nema Velike narodne skupštine.

Zakonodavnu vlast imaju kralj i narodno predstavništvo. Kralj putem svojih poslanika ima prevlast u zakonodavnoj vlasti.

Ministre imenuje kralj. Krivično su odgovorni za dela poput izdaje zemlje i vladaoca, povredu ustava i zakona, primanje mita.

Državni savet rešava o žalbama protiv ukaza. Članove postavlja kralj iz reda doživotnih senatora.

Ustavu je zamerano na načinu na koji je donet; što ne proklamuje grđanska prava i slobode; dvodomna struktura narodnog predstavništva; ukidanje Velike narodne skupštine; prelazak zakonodavne i budžetske vlasti u ruke Senata (koji je pod kraljevim uticajem).