Trimurti (sanskrt: त्रिमूर्ति, trimūrti; "tri lika") koncept je u hinduizmu koji principe stvaranja, ujedinjena i uništavanja predstavlja likovima Brahme, Višnua i Šive.[1][2][3][4]
Trimurti simbolizuje da sva božanska dela proizilaze iz jednog, jer su tri aspekta međusobno zavisna i komplementarna, i predstavljaju bezličnog Brahama i izražavaju aspekte stvaranja, čuvanja i uništavanja vrhovnog bića.[5][6] Oni se predstavljaju ili kao tri božanstva, jedno pored drugog, ili kao jedna figure sa tri glave i šest ruku, koja onda prikazuje Brahmu sa bokalom vode i molitvenim lancem, Višnua sa diskom i školjkom i Šivu sa svojim trozupcem i malim duplim bubnjem damaruom.[7]
Evolucija
U puranskom period je došlo do uspona postvedske religije i evolucije toga što R. K. Majumdar naziva „sintetičkim hinduizmom”.[8]
Ovaj period nije bio homogen, i obuhvata ortodoksni brahmanizam u obliku ostataka starije vedske verske tradicije, zajedno sa različitim sektaškim religijama, kao što su šivajizm, vajšnavizam, i šaktizam koji su obuhvaćeni ortodoksnim okvirima mada su isto tako osobeni entiteti.[9] Jedna od važnih osobina ovog perioda je duh harmonije između ortodoksnih i sektaških oblika.[10] Povodom ovog duha pomirenja, R. K. Majumdar je rekao da:
Njegov najistaknutiji izraz se nalazi u teološkoj koncepciji Trimūrti, i.e., manifestaciji vrhovnog Boga u tri oblika Brahmā, Viṣṇu, i Śiva... Ali se pokušaj ne može smatrati velikim uspehom, pošto Brahmā nikad nije stekao sledbeničko telo koje bi bilo uporedivo sa onim vezanim za Šivu ili Viṣṇu, i različite sekte su često smatrale da je Trimūrti zapravo prisutan u vidu tri manifestacije njihovog sopstvenog sektaškog boga, koga su oni smatrali Bramanom ili apsolutnim.[11]
Identifikacija Bramana, Višnua ili Šive kao jednog bića je strogo naglašena u Kūrma Purāṇa, gde je u 1.6 Braman obožavan kao Trimurti; 1.9 posebno naglašava jedinstvo tri boga, i 1.26 se povezuje sa istom temom.[12] Istoričar A. L. Bašam objašnjava zaleđinu Trimurtija na sledeći način, napominjući zapadni interes za ideju o trojstvu:
Mora postojati određena sumnja u to da li je hinduska tradicija ikada prepoznala Bramana kao vrhovno božanstvo na način na koji su Višnu i Siva bili zamišljeni i obožavani.[13]
Koncept Trimurtija je isto tako prisutan u Majtri Upanišadu, gde su tri boga objašnjena kao njegova tri vrhovna oblika.[14]
Pogledi u hinduizmu
Sauram
Sauramska sekta koja bogosluži Surju kao vrhovno božanstvo i saguna bramana ne prihvata Trimurti pošto oni smatraju da je Surja Bog. Ranije forme Trimurtija ponekad su sadržale Surju umesto Bramana, ili kao četvrto biće iznad Trimurtija, čije manifestacije su druga tri; Surja je Braman ujutru, Višnu popodne i Šiva uveče. Surja je isto tako bila član originalnog Vedskog Trimurtija, koji je obuhvatao Agni i Vaju. Deo sledbenika bogosluži Višu i Šovi kao manifestacije Surje, drugi bogosluže Trimurti kao manifestaciju Surje, a deo vernika isključivo bogosluže samo Surju.
Šajvizam
Šajviti smatraju da prema Šajvi Agami, Šiva izvodi pet dela - stvaranje, očuvanje, razrešavanje, sakrivanje milosti, i otkrivanje milosti. Respektivno, prva tri dela su vezana za Šivu kao Sadjojata (poput Bramana), Vamadeva (poput Višnu) i Agora (puput Rudra). Stoga, Braman, Višnu i Rudra nisu božanstva različita od Šive, već su forme Šive. Poput Bramana/Sadjojate, Šiva stvara. Kao Višnu/Vamadeva, Šiva očuvava. Kao Rudra/Aghora, on razrešava. Ovo stoji u kontrastu sa idejom da je Šiva „Bog razaranja”. Za Šajvite, Šiva je Bog i obavlja sva dela, među kojima je i destrukcija. Trimurti je forma samog Šive za Šajvite. Oni smatraju je Šiva vrhovni bog, koji vrši razne kritične uloge i poprima podesne forme, a takođe i nadmašuje sve njih.[15] Prominentni vizuelni primer Šajvitske verzije Trimurtija je skulptura Trimurti Sadašive u Elefantskim pećinama na Garapurskom ostrvu.
Brahmanizam
Bramani slede Bramu. Kako je Brama bogoslužio gospoda Šivu, tako su i oni sledeći njega bogosluže tog Boga. Za njih je Brama parabraman i vrhovno biće. Oni veruju da su Višna i Šiva Bramina deca i njegove forme. U bramizmu se veruje da je Brama kreator, Višna održavač i Šiva rušilac. Oni veruju da je Brama stvaralac sveta i bogova. On stvara, čuva i uništava sve kako bi bilo ponovo stvoreno.
Smartizam je denominacija hinduizma koja stavlja naglasak na grupu od pet božanstava, pre nego na samo jedno božanstvo.[16] Sistem „bogosluženje pet formi” (pañcāyatana pūjā), koji je popularisao filozof devetog veka Šankara među pravoslavnim bramanima iz smartiske tradicije, obuhvata pet božanstava Ganeša, Višnu, Brama, Devi i Šiva.[17][18]Šankara je kasnije dodao i Kartikeju ovoj petorici, tako da ih je ukupno bilo šest. On je promovisao ovaj reformisani sistem prvenstveno da bi ujedinio glavna božanstva šest glavnih sekti na ravnopravnoj osnovi.[19]Monistička filozofija koju je propovedao Šankara omogućava je da se odabere jedan od njih kao preferentno glavno božanstvo, a da se istovremeno obožavaju drugih četvoro/petoro božanstava kao različiti oblici istog sveprisutnog Bramana.
Višnuizam
Uprkos činjenice da Višnu Purana navodi da se Višnu manifestuje kao Brama da bi stvarao i kao Rudra (Šiva) da bi razarao,[20]višnuizam generalno ne priznaje Trimurti koncept i gospodara Višnu, već oni veruju u avatare Višne kao što su Buda, Rama, Krišna, etc. Oni isto tako veruju da su Šiva i Brama oboje forme Višnu. Na primer, dvajtska škola smatra da je sam Višna vrhovni Bog, dok je Šiva potčinjen, i oni različito interpretiraju purane. Na primer, Vijajindra Tirta, dvajtski naučnik interpretira 18 purana na različit način. Prema njemu su Vajšnavitski purani satva (modovi postojanja), a Šajvitski purani tamasi (vrline) i jedino se satvajski purani mogu smatrati merodavnim.[21]
Za razliku od većine drugih vajšnavitskih škola, kao što su one Ramanudže, Madve i Čajtanje, Svaminarajan, guru iz hinduskih svaminarajanskih sekti (uključujući BAPS), nisu pravili razliku između Bogova Višnu, Brama i Šiva, Svaminarajan se znatno razlikuje od praktično svih vajpnavitskih škola po tome što smatra da su Višnu i Šiva različiti aspekti istog Boga.[22] (pogledaje isto tako odlomke 47 i 84 religioznog teksta Šikšapatri, ključnog teksta za sve sledbenike svaminarajanske vere.)[23][24] Štaviše, Svaminarajan je sledio smartiski pristup, te je nalagao sledbenicima da poštuju svih pet božanstava Pančajatana puje sa jednakim poštovanjem.[25]
↑For dating of Puranic period as c. CE 300-1200 and quotation, see: Majumdar, R. C. "Evolution of Religio-Philosophic Culture in India", in: Radhakrishnan (CHI, 1956), volume 4, p. 47.
↑For characterization as non-homogeneous and including multiple traditions, see: Majumdar, R. C. "Evolution of Religio-Philosophic Culture in India", in: Radhakrishnan (CHI, 1956), volume 4, p. 49.
↑For harmony between orthodox and sectarian groups, see: Majumdar, R. C. "Evolution of Religio-Philosophic Culture in India", in: Radhakrishnan (CHI, 1956), volume 4, p. 49.
↑For quotation see: see: Majumdar, R. C. "Evolution of Religio-Philosophic Culture in India", in: Radhakrishnan (CHI, 1956), volume 4, p. 49.
↑For references to Kūrma Purana see: Winternitz, volume 1, p. 573, note 2.
↑Sutton, Nicholas (2000). Religious doctrines in the Mahābhārata (1st izd.). Delhi: Motilal Banarsidass Publishers. str. 182. ISBN978-81-208-1700-5.
↑"Brahma, Rudra and Vishnu are called the supreme forms of him. His portion of darkness is !Rudra. His portion of passion is Brahma. His portion of purity is Visnu" Maitri Upanisad [5.2]
Koller, J. M. (1984), „The Sacred Thread: Hinduism in Its Continuity and Diversity, by J. L. Brockington (Book Review)”, Philosophy East and West34 (2): 234-236, DOI:10.2307/1398925, JSTOR1398925