Teofilin

Teofilin
(IUPAC) ime
1,3-dimetil-7H-purin-2,6-dion
Klinički podaci
Robne marke Theolair
AHFS/Drugs.com Monografija
MedlinePlus a681006
Identifikatori
CAS broj 58-55-9
ATC kod R03DA04
PubChem[1][2] 2153
DrugBank DB00277
ChemSpider[3] 2068
UNII 0I55128JYK DaY
KEGG[4] D00371 DaY
ChEBI CHEBI:28177 DaY
ChEMBL[5] CHEMBL190 DaY
Hemijski podaci
Formula C7H8N4O2 
Mol. masa 180,164 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost 100%
Vezivanje za proteine plazme 40%, prvenstveno za albumin
Metabolizam hepatički do 1-metilurne kiseline
Poluvreme eliminacije 5-8 sata
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća A(AU) C(US)
Pravni status P (UK) ℞-only (SAD)
Način primene oralna, IV

Teofilin (dimetilksantin) je metilksantinski lek koji se koristi u terapiji za respiratorne bolesti kao što su hronična opstruktivna bolest pluća i astma. Lek je dostupan pod nizom imena. Kao član ksantinske familije, on je strukturno i farmakološki sličan kofeinu. On se prirodno nalazi u čaju, mada u tragovima (~1 mg/L),[6] što je znatno manje od terapeutskih doza. On je takođe nađen u kakao zrnima. Količine do 3.7 mg/g su nađene u Chuao kakao zrnima.[7]

Glavna dejstva teofilina su:

Sinteza

Teofilin se može sintetički pripremiti počevši od dimetilureje i etil 2-cijanoacetata.

Reference

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ↑ „MAFF Food Surveillance Information Sheet”. Arhivirano iz originala na datum 2006-09-27. Pristupljeno 2014-04-05. 
  7. ↑ Apgar, Joan L.; Tarka, Jr., Stanly M. (1998). „Methylxanthine composition and consumption patterns of cocoa and chocolate products”. u: Gene A. Spiller. Caffeine. CRC Press. str. 171. ISBN 0-8493-2647-8 

Literatura