Studentski sindrom je pojam koji se odnosi na pojavu da će se mnogi ljudi u potpunosti posvetiti nekom zadatku tek u poslednjem mogućem trenutku pred isticanje roka. To vodi arčenju rezerve ("tampona") vremena ugrađene u pojedinačnu procenu trajanja zadatka (v. upravljanje projektima). Na pojavu je ukazao Eliyahu M. Goldratt u svom romanu Critical Chain^[1].

Studentski sindrom je oblik odugovlačenja (prokrastinacije) i ne mora poticati od lenjosti, već i od želje da se produženjem roka za izvršenje nekog projekta on bolje izvrši. Međutim, pri tome se ispreče drugi zadaci ili događaji koji dovedu do toga da se student ponovo nađe u cajtnotu.

Studentski sindrom se brani laičkim shvatanjem funkcionisanja ljudskog pamćenja - kratkoročna memorija bledi vremenom, pa će se učenjem ("bubanjem") u poslednjem trenutku više znati na samom ispitu. Ali ovakvo kampanjsko učenje šteti dugoročnoj retenciji i znatno je inferiornije intervalnom ponavljanju, koje koristi efekat razmaka (spacing effect).

Isto ponašanje se može videti u poslovnim krugovima. Prilikom kreiranja projekata se ostavlja rezerva vremena i resursa u slučaju zakašnjenja ili drugih problema; ali, studentskim sindromom se ovakva rezerva protraći na samom početku.

Empirijski se može uočiti da se često čeka "zadnji dan" za plaćanje računa, podnošenje dokumenata itsl.

• Parkinsonov zakon
• Hofstadterov zakon
• Pigmalionov efekat
• Upravljanje vremenom