Srpski patriotski savez je opoziciona politička stranka iz Srbije. Formalno je osnovana kao Pokret ujedinjenih lokalnih samouprava u Kraljevu 2010. godine, a trenutni naziv i statut je usvojen 21. jula 2018, kada je pokret fuzionisan sa grupom građana okupljenom oko predsednika opštine Novi Beograd i bivšeg vaterpoliste, Aleksandra Šapića, te je prerastao u političku stranku.[1] Šapić je na osnivačkoj skupštini izabran za predsednika SPAS-a.[1]
Pozadina
Pokret ujedinjenih lokalnih samouprava
Pokret ujedinjenih lokalnih samouprava je predstavljao lokalnu grupu građana iz Kraljeva, koju je početkom 2010. godine formiralo više lokalnih stranaka i pokreta (poput Pokreta za Kraljevo).[2] Oni su prekompozicijom vlasti postali deo tadašnje vladajuće većine u opštini, a upravo su potonji odbornici tog pokreta bili ključni faktor ove promene.[2]
PULS je kasnije postao deo Patriotskog bloka, čiju okosnicu su činili Demokratska stranka Srbije i Srpski pokret Dveri.[3] Kasnijim razlazom ove koalicije, PULS nastavlja da dela nezavisno.
Aleksandar Šapić
Višegodišnji predsednik opštine Novi Beograd i bivši proslavljeni vaterpolista, Aleksandar Šapić je doneo odluku o samostalnom izlasku na beogradske lokalne izbore 2018. godine, formirajući listu sa sopstvenom grupom građana.[4] Šapić je najavljivao da njegova koalicija može da sarađuje i sa opozicijom i sa strankama u vlasti, shodno tome šta će biti priroda političkih procesa u gradskoj skupštini.[4] Lista je osvojila 9,01 % glasova, čime je zauzela treće mesto u ukupnom zbiru, te je ostala u opoziciji.[5]
U toku leta i jeseni 2018. godine su intenzivirane aktivnosti koje je trebalo da dovedu do ukrupnjavanja opozicione scene u Srbiji. U tom smislu, Šapićeva grupa građana i PULS su 21. jula formalno prvi zaokružili postupak formiranja stranke (Građanski blok 381 je osnovan 21. avgusta, a Savez za Srbiju 2. septembra). Tog dana je Aleksandar Šapić putem društvenih mreža obavestio javnost o tome da je stranka formirana, a potom i dodao da „njegova stranka neće biti ni 'proamerička, ni proruska, ni profrancuska', već nacionalno orijentisana”.[1]
Političke aktivnosti
Iako se SPAS deklariše kao protivnik trenutne vlasti, stranka takođe odbija bilo kakvu vrstu saradnje sa ostalim opozicionim strankama i koalicijama, uz želju da samostalno nastupa na svim narednim izborima.[6][7][8] Shodno tome, u jesen 2018. godine, SPAS nije učestvovao u formiranju radne grupe za slobodu medija i organizaciju fer-izbora, a u kojoj je učešće uzela velika većina opozicionih stranaka i pokreta.[9] Za razliku od preostale dve opozicione odborničke grupe u gradskoj skupštini (koje čine odbornici Saveza za Srbiju i Građanskog bloka 381), SPAS je sa strankama vladajuće većine glasao za deklaraciju o osudi predsednika Udruženog sindikata Sloga i člana predsedništva SZS-a, Željka Veselinovića.[10]
Putem svog naloga na „Tviteru”, Šapić redovno informiše javnost o aktivnostima stranke po raznim gradovima u Srbiji.[11]
Povezano
Reference
- ↑ 1,0 1,1 1,2 „N1: „Šapić o stranci SPAS””. Arhivirano iz originala na datum 2018-09-11. Pristupljeno 2020-06-22.
- ↑ 2,0 2,1 Glas Javnosti: „Smena vlasti u Kraljevu”
- ↑ Blic: „Uz DSS i Dveri sada i PULS i SLS”
- ↑ 4,0 4,1 „Mondo: „Izbori u Beogradu — Aleksandar Šapić kandidat, odgovori na kritike””. Arhivirano iz originala na datum 2017-09-29. Pristupljeno 2020-06-22.
- ↑ „N1: „BG izbori, konačni rezultati beogradskih izbora””. Arhivirano iz originala na datum 2018-05-05. Pristupljeno 2020-06-22.
- ↑ „N1: „Šapić — SPAS samostalno na izborima””. Arhivirano iz originala na datum 2018-10-19. Pristupljeno 2020-06-22.
- ↑ Kurir: „Šapić neće u Savez za Srbiju, SPAS će samostalno izaći na sledeće izbore”
- ↑ Danas: „Šapić — Neki ljudi u opoziciji imaju selektivno pamćenje”
- ↑ „N1: Opozicija spremna da sarađuje za fer izbore i slobodu medija”. Arhivirano iz originala na datum 2018-10-13. Pristupljeno 2020-06-22.
- ↑ „N1: Skupština Beograda osudila govor mržnje Veselinovića bez SZS”. Arhivirano iz originala na datum 2018-09-26. Pristupljeno 2020-06-22.
- ↑ Tviter nalog Aleksandra Šapića