Gruzija je evroazijska zemlja u oblasti Kavkaza, koje ima izuzetno povoljan saobraćajno-prometni položaj. Zbog toga zemlja ima izvanredne uslove za razvoj saobraćaja, ali je on slabije razvijen zbog stalne nestabilnosti područja. Najvažniji saobraćajni pravac u zemlji je put istok-zapad, od Crnog mora do Kaspijskog jezera. Veoma izražen planinski karakter zemlje takođe znatna prepreka razvoju saobraćaja, naročito na jugu iseveru zemlje, gde se pružaju veoma visoka planinska bila.
Gruzija ima razvijen drumski, železnički, vazdušni i vodeni saobraćaj. Najveći saobraćajni čvor je glavni grad, Tbilisi.
Po podacima iz 1993. godine ukupna dužina železničke mreže u domenu javnog saobraćaja u Gruziji je 1.583 km. Ovo se odnosi na pruge širokog koloseka (1520 mm), osobene za zemlje bivšeg SSSRa. Ovi podaci ne uključuju industrijske i druge pomoćne pruge.
Gradska železnica razvijena je u Tbilisiju, gde postoji i metro sistem. Tbilisi i drugi veći gradovi poseduju i tramvajski prevoz.
Azerbejdžan - da, moguć prelazak na standardnu širinu koloseka
Godine 2005. potpisan je sporazum između Gruzije, Turske i Azerbejdžana o izgradnji zajedničke železničke linije Kars (Turska) - Tbilisi - Baku standardne širine koloseka. Gradnja ove pruge izazvala je velike političke teškoće i ogorčenost Rusije.
Ukupna dužina puteva u Gruziji u 1996. godini je 20.700 km, od čega je sa čvrstom podlogom 19.354 km (najčešće u veoma lošem stanju). Pravih autoputeva nema, ali na prilazima velikim gradovima postoje bolje saobraćajnice sa 3 i 4 trake.
Gruzija je jedina primorska zemlja Zakavkazja sa dugim izlazom na Crno more. Zbog toga gruzijske luke imaju značaj i za zemlje u zaleđu (Jermenija, Azerbejdžan). Najvažnije primorske luke su Suhumi, Batumi i Poti. Sa druge strane, unutrašnjost države ispresecana je malim i plitkim rekama strmih korita, pa nema unutrašnjih plovnih puteva.
U zemlji postoji 28 zvanično upisanih aerodroma (2007. godine), od čega 14 sa čvrstom podlogom (pogledati: Aerodromi u Gruziji). Sa IATA kodom je ukupno 4 aerodroma: