Rudnička pruga predstavnja trensportni deo po kome se kreću šinska vozila i sastoji se od gornjeg i donjeg stroja. U sastavu gornjeg stroja su šine, kolosečni pribor i zastor, a donji stroj je sastavljen od podloge i kanala za odvodnjavanje.

• Normalnog (1 435mm)
• Uzanog (750 i 900mm)
• rudničkog koloseka (600mm)

Kod rudničke pruge se mogu smatrati i pruge normalnog koloseka, koje se koriste za spoljašnji transport od rudnika do objekata za preradu. Ove pruge se nazivaju još i industriske pruge.

Kolosek je najvažni deo rudničke pruge, koji se često poistovećuje sa prugom.

1. Šine
2. Pragovi
3. Šinski ekseri
4. Zavrtnjevi
5. Spojne ploče
6. Podložne ploče
7. Zastor

1. Drveni su najviše u upotrebi u rudnicima, a njihov vek trajanja se produžuje impregniranjem.
2. Čelični se manje primenjuju zbog povećane vlage u rudnicima.
3. Armiranog betona se primenjuju uglavnom na navozištima i odredištima, ređe u glavnim izvoznim potkopima. Imaju pravougaoni oblik poprečnog preseka, a izrađuje se od prenapregnutog betona.

Izrađuje se u standarnim dimenzijama i oblicima. Povećanje težine vagona i lokomotive, povećava se i težina šine m', tako da su sada u upotrebi šine mase od 5 do 45 kg/m. Dužina jednog komada šine se kreće od 4 do 25 m, a u podzemnim rudnicima najčešće od 6 do 8 m. Karakteristične dimezije šina su visina H, širina stope B, širina glave b. Za proračune nosivosti i električnih otpora potrebno je poznavati površinu preseka i otporni moment šine.

Šine se mećusobno spajaju spojnim pločicama, koje mogu imati 4 ili 6 otvora za spajanje. Zvrtnji za spajanje pored navrtke imaju i elastični umetak, koji sprečava odvijanje navrtke. Učvršćivanje šina za pragove vrši se pomoću zavrtnjeva ili šinskih eksera. Šine u rudnicima se najčešće postavljaju direkno na pragove. Samo u koliko trpe velika opterećenja mogu se postavljati i podložne pločice. Uloga podložnih pločica je da omogući prenošenje tereta na veću površinu praga. Šinski ekseri i zavrtnji za pričvršćivanješina za pragove se nikada ne postavljaju jedan naspram drugog na jednom pragu, već naizmenično kako bi se smanjila verovatnoća istovremenog čupanja iz praga. Kolosečni zastor ima trojaku ulogu: Da ravnomerno i elastično prenosi opterećenje voza koji se kreće po šinama, da učvrsti položaj pragova i spreči njihovo bočno pomeranje. Izraćuje se od rečnog šljunka, krupnoće od 3 do 6 cm.

1. nožica šine
2. vrat šine
3. glava šine
4. podložna pločica
5. elastični prsten
6. matica
7. zavrtanj
8. tirfon
9. šinski ekser

Kod svih pruga postoji odvajanje koloseka, bilo radi prelaska vozila na krugi kolosek ili formiranja novog koloseka. Ovo skretanje koloseka vrši se pomoću skretnica. Skretnice su najkritičnije tačke na pruzi, jer se na njima najčešće dešavaju izkliznuća. U zavisnosti od toga da li skretnice služe za odvajanje koloseka ulevo, udesno ili u oba pravca, razlikuju se leva, desna i simetrična skretnica.

1. Kolosečna leva i desna šina
2. Šina za navođenje točkova
3. oštrica srcišta
4. ulazna krilasta šina srcišta
5. krilasta šina

Skretnice čija je funkcija omogućavanje prelazak sa jednog koloseka na drugi, naziva se prelazna skretnica. Ove vrste skretnica se nazivaju i kolosečne veze i mogu biti jednostruke i dvostruke. Razlika kod ova dva tipa je da se kod dvostrukih prelazne skretnice omogućavaju prelazak sa jednog koloseka na drugi, bez obzira na smer kretanja, što nije slučaj kod jednostrukih kolosečnih veza.

1. Obična
2. Kriva
3. Lučna

1. Simetrična
2. Dvostrana dvostruka skretnica
3. Dvostruka jednostrana skretnica

1. Ručno zahteva postojanje skretničara, uz zaustabljanje ispred svake skretnice.
2. Daljinsko podrazumevaju da postoji elektoromagnetske skretnice kojima upravlja vozač lokomotive.

Kod ukrštanja dva koloseka pod pravim uglom za manje kapacitete služe ukrsne ploče. One nose sprecijalne ploze sa odgovarajućim krivinama. Mesta gde se dva koloseka iste širine ukrštaju pod pravim ili ostrim uglom, nazivaju se ukrsnice. One mogu biti jednostruke i dvostruke.

Rudničke prostorije retko dozvoljavaju izradu dva koloseka duž transportne putanje za nesmetano kretanje vozova. Kako potrebe zahtevaju istovremeno kretanje voza u oba smera, to postoji potreba izrade mimoilaznica. Mimoilaznice pretstavljaju mesta gde pruga ima dupli kolosek dužine jedne ili druge kompozicije.