Ramanova spektroskopija

Dijagram energijskih novoa pokazuje stanja koja učestvuju u Ramanovom signalu. Debljina linije je grubo proporcionalna jačini signala različitih tranzicija.

Ramanova spektroskopija je spektroskopska tehnika koja se koristi za izučavanje vibracionih, rotacionih, i drugih nisko frekventnih modova sistema. Metod je dobio ime po C. V. Ramanu.[1] On je baziran na neelastičnom rasejavanju, ili Ramanovom rasejavanju, monohromatskog svetla, obično laserskog u vidljivom, bliskom infracrvenom, ili bliskom ultraljubičastom opsegu. Lasersko svetlo interaguje sa molekulskim vibracijama, fononom ili drugim pobuđivanjima sistema, posledica čega je pomeranje energijkog nivoa laserskih fotona naviše ili naniže. Energijsko pomeranje daje informaciju o vibracionim modovima sistem. Infracrvena spektroskopija proizvodi sličnu i komplementarnu informaciju.[2]

Reference

  1. ↑ Gardiner, D.J. (1989). Practical Raman spectroscopy. Springer-Verlag. ISBN 978-0-387-50254-0. 
  2. ↑ Ewen Smith, Geoffrey Dent (February 2005). Modern Raman Spectroscopy: A Practical Approach (1st ed izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-49794-3. 

Literatura

Vanjske veze