Radoje Domanović (1873 - 1908), je bio srpski satirični pripovedač.
Rođen je 16.2. (ili 4.2. julijanskom) 1873. godine u porodici seoskog učitelja u selu Ovsište kod Kragujevca. Detinjstvo je proveo u susednom selu Jarušicama, gde je završio i osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Kragujevcu, a Filozofski fakultet na Velikoj školi u Beogradu. Kao profesor srpskog jezika radio je u gimnazijama u Vranju, Pirotu i Leskovcu. Zbog političkih uverenja je proganjan, premeštan i otpuštan sa posla. Posle pada režima kralja Aleksandra Obrenovića 1903. godine, nezadovoljan malim promenama u zemlji, pokreće politički list u kojem pokušava da se bori protiv mana novog režima. Razočaran, odavao se sve više boemskom životu, mnogo je pio, usamljen, ogorčen i siromašan umro je u 35. godini života, 17.avgusta 1908. u Beogradu.
Radoje Domanović je prvi pravi satiričar među srpskim realistima, satira je glavno obeležje njegovog talenta. On je tvorac srpske satirične pripovetke.
Najznačajnije njegove pripovetke su:
Veliki broj osnovnih škola nosi ime "Radoje Domanović", takođe postoji i Zadužbina "Radoje Domanović" koja dodeljuje nagradu sa istim imenom. Pomenimo i to da Radoje Domanović ima bistu na Kalemegdanu u Beogradu.
Vanjske veze
