Srbija nema nikakav oblik zakonskog priznavanja istopolnih parova. Istopolni brakovi zabranjeni su Ustavom Srbije usvojenim 2006. godine, međutim, u Narodnoj skupštini je bilo rasprave o legalizaciji građanskih zajednica.

U januaru 2011. Ministarstvo spoljnih poslova dalo je dozvolu britanskoj ambasadi u Beogradu da sprovede ceremoniju uspostavljanja građanske zajednice između dva britanska državljana ili britanskog državljanina i jednog nesrpskog državljanina. Francuska ambasada u Beogradu nudi i paktove građanske solidarnosti francuskim građanima i njihovim inostranim partnerima.

Srbija je prema presudama Evropskog suda za ljudska prava u predmetima Olijari i drugi protiv Italije [en] iz 2015. i Fedotova i drugi protiv Rusije [en] iz 2021. obavezana da omogući pravno priznanje istopolnim parovima, a manjak takvog zakona se smatra kršenjem Evropske konvencije o ljudskim pravima.^[1][2][3][4]

Godine 2010. je civilni sektor sastavio prvi nacrt Zakona o istopolnim zajednicama, ali on nije razmatran.^[4]

U maju 2013. godine najavljeno je da će 4. juna 2013. u Narodnu skupštinu biti predstavljen nacrt Zakona o istopolnim zajednicama. Zakon bi dozvolio posete u bolnici i pravo na nasledstvo za istopolne partnere, iako se nije znalo da li će to biti u obliku neregistrovane vanbračne zajednice ili registrovanog partnerstva.^[5] Nacrt zakona je zastao i nikada nije izglasan.

U junu 2019. najavljeni su planovi za izmenu Građanskog zakonika kako bi se omogućila porodična partnerstva između istopolnih parova, obezbeđujući neka od zakonskih prava koje pruža brak, uključujući imovinska prava i alimentaciju. Međutim, partneri ne bi mogli da naslede imovinu umrlog partnera, da usvoje ili da pristupe tretmanima za oplođivanje.^[6][7][8] Lezbijski par iz Novog Sada, Jelena Dubović i Sunčica Kopunović, pokrenule su u julu 2019. godine pravni izazov za uspostavljanje zakonskog priznanja istopolnih parova.^[9][10]

Ministarka za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog Gordana Čomić je u novembru 2020. najavila da će Zakon o istopolnim zajednicama biti iznet pred Skupštinu u prvoj polovini 2021. godine.^[11] Nacrt zakona je predstavljen na javnu raspravu u februaru 2021. godine.^[12] Predsednik Aleksandar Vučić je u maju 2021. rekao da će staviti veto na predlog zakona ako ga usvoji Narodna skupština: „Ne znam šta Skupština planira kada je u pitanju Zakon o istopolnim zajednicama. Ali, kao predsednik Srbije, dužan sam da štitim Ustav i ne mogu da potpišem taj zakon.“^[13] Čomić je odgovorila da predlog zakona ne reguliše institut braka niti usvajanja dece od strane istopolnih parova, već druga pitanja kao što su posete bolnici i nasledstvo. Marko Mihailović, direktor Beograd Prajda, rekao je: „Mislimo da je prilično čudno da predsednik Srbije, koji je takođe diplomirani pravnik, postavlja pitanje neustavnosti zakona, što apsolutno nije tačno. Ovaj zakon ne može biti protivustavan jer ovo nije zakon o istopolnim brakovima“. Čomić je u januaru 2022. saopštila da je završena konačna verzija zakona, ali je svaki napredak na predlogu zakona odložen zbog izbora u aprilu 2022. i nedostatka političke volje.^[14] Tristan Flezenkemper, šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, rekao je da će zakon „promeniti živote ljudi u Srbiji na bolje” i odgovorio je na odlaganje rečima: „Da napravimo pravu promenu, potrebno je imati snažnu političku volju i posvećenost, koja će to pretvoriti u jak zakonodavni organ koji neće biti samo usvojen, već i sproveden“. Kad bi se usvojio, zakon bi uspostavio instituciju građanskog partnerstva^{[n 1]} koje pruža neka od zakonskih prava, beneficija i odgovornosti braka.

U članu 62. Ustava Srbije, usvojenog 2006. godine nakon raspada Srbije i Crne Gore, stoji: „Brak se sklapa na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom“.^[15] Formulacija je protumačena kao zabrana istopolnih brakova.^[16]

Zakon o istopolnim zajednicama je podržalo više od 1000 akademika, psihologa, sociologa, novinara i akademskih radnika, a Društvo psihologa Srbije je izjavilo da će ovaj zakon doneti dobrobit LGBT+ pojedincima i njihovim porodicama:^[17][18]

Uporedna iskustva drugih zemalja pokazuju da je zakonsko prepoznavanje istopolnih zajednica povezano sa smanjenjem stresa, depresivnih i anksioznih simptoma i drugih problema mentalnog zdravlja poput suicida.

Zakonu o istopolnim zajednicama se protivi Srpska pravoslavna crkva (SPC).^[19] Sinod SPC je naveo da se izjednačavanjem istopolne zajednice sa bračnom zajednicom „diskriminiše bračna zajednica”, dok je Patrijarh Porfirije izjavio da „razume i ljude koji imaju tu vrstu seksualne orijentacije da imaju bezbroj administrativnih problema, izazova, pritisaka ponekad i da imaju potrebu da regilišu sopstveni status”.^[18]

Pokret slobodnih građana podržao je regulisanje prava i obaveza istopolnih partnera.^[20] Koalicija Moramo izjavila je da su stranke koje je čine usaglašene u svojim stavovima prema pravima LGBT ljudi i da bi glasali za usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama.^[21] Branko Ružić iz Socijalističke partije Srbije podržao je zakonsko uređenje istopolnih zajednica.^[21] U novembru 2015. godine bivši predsednik Boris Tadić izrazio je podršku istopolnim brakovima i usvajanju od strane istopolnih parova.^[22]

Političke stranka Dveri i Srpska radikalna stranka su iskazale protivljenje donošenju Zakona o istopolnim zajednicama.^[23][24] Protivljenje je izneo i Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke.^[25]

Udruženje građana Dosta je bilo se protivi donošenju takvog zakona jer bi „donošenje takvog zakona bilo direktno kršenje Ustava Srbije”, ali smatra da LGBT osobe treba da uživaju sva prava kao i drugi građani Srbije.^[21] Demokratski savez Hrvata u Vojvodini je izjavio da bi njihova podrška zakonu „zavisila od sadržaja”, ali da LGBT zajednica treba da ima sva građanska prava.^[21]

U „Apelu 212 srpskih intelektualaca” se 212 građana protivi donošenju Zakona o istopolnim zajednicama, Zakona o rodnoj ravnopravnosti i izmenama Zakona o zabrani diskriminacije, jer smatraju da za takvim zakonima nema potrebe.^[26]

Istraživanje centra E8 iz 2018. došlo je do zaključka da žene češće podržavaju istopolne brakove od muškaraca.^[27]

U istraživanju organizacije Civil Rights Defenders (CRD) iz 2020, 80% ispitanika podržava bar neka prava koja bi Zakon o istopolnim zajednicama doneo istopolnim parovima. Dok 26% ljudi podržava istopolne brakove, svako pojedinačno pravo koje je previđeno Zakonom podržava od 59% do 73% ispitanika.^[28]

U istraživanju CESID-a iz 2021, kad su upitani o tome da li probleme istopolnih zajednica treba regulisati pravnim propisima, 37% je reklo ne, 20% je reklo da sve treba da reši sve potencijalne odnose, a 26% da bi samo tehničke stvari trebalo rešavati, jer se ne radi o braku. One grupe koje iznad proseka imaju pozitivne stavove prema LGBT+ zajednici su i iznad proseka podržale zakonsku regulativu.^[16]

U istraživanju CESID-a, protivljenje iznad proseka istopolnim zajednicama su iskazali vernici, osobe starije od 50 godina, stanovnici zapadne Srbije i Šumadije i osobe u bošnjačkim i mađarskim sredinama (u odnosu na pripadnike drugih nacija).^[16] U istraživanju CRD-a, iznad proseka su se istopolnim zajednicama protivili stariji od 60 godina, osobe sa samo završenom (ili ne završenom) osnovnom školom, osobe iz ruralnih sredina, kao i osobe koje ne komuniciraju sa LGBT+ osobama.^[28][29]

• Položaj LGBT osoba u Srbiji